Konsenzus DVT oko kandidata za šefove 33 tužilaštva

Naime, dogovoreno je da na sledećoj sednici koja je zakazana za 19. septembar, treba da bude doneta odluka o upućivanju predloga najboljih kandidata za šefove u 33 javna tužilaštva Vladi Srbije, koja će potom svoj predlog proslediti na izbor Narodnoj skupštini.

Oglas za izbor 88 javnih tužioca objavljen je u septembru 2015. godine, u decembru je Državno veće tužilaca dalo Vladi predlog sa listama kandidata za šefove 55 tužilaštava, dok liste sa kandidatima za 33 tužilaštva nisu uopšte bile poslate Vladi.

Za takvu odluku DVT nije dalo obrazloženje već je saopšteno da se nastavljaju dodatni razgovori sa prijavljenim kandidatima.

Na današnjoj sednici doneta je i odluka o predlaganju 22 kandidata za prvi izbor za zamenika javnog tužioca Narodnoj skupštini, po oglasu iz marta 2016.

To će biti prvi izbori koji su sprovedeni nakon otvaranja pregovora za Poglavlje 23, što podrzumeva i primenu određenih evropskih strandarda prilikom predlaganja kakndidata za izbor, kao što je na primer profesionalni interes, doprinos vladavini prava i slično.   
Duže vreme se već čeka i izbor za šefa Tužilaštva za ratne zločine, kojim trenutno rukovodi prvi zamenik. 

U Udruženju tužilaca i zamenika javnih tužilaca smatraju da je DVT konačno počeo da rešava suštinske stvari od interesa za tužilačku organizaciju tek na današnjoj sednici, iako su novi izborni članovi (tužioci izabrani na neposrednim tužilačkim izborima) stupili na finkcije u aprilu.

To strukovno udruženje je u više navrata apelovalo na postizanje konsenzusa unutar DVT i prevazilaženje postojeće opstrukcije u radu jer smatra da su okončanja navedenih oglasa i jačanje tužilačkih redova apsolutno nužni, posebno perd nastavak pregovora za Poglavlje 23 u oktobru.

Članovi DVT-a iz reda tužilaca nastaviće da inšitiraju i na objavi oglasa za popunu 59 javnotužilačkih mesta za zamenika javnih tužilaca zbog preopterećenosti u radu postojećih tužilaštava nakon uvođenja tužilačke istrage.

Preopterećenost, kako ukazauje struka, upravo ugorožava funkcionisanje pravosuđa u celini, pa samim tim i pitanje dostupnosti pravde, kao i žaštite prava i interesa građana Srbije.