Paunović: Govor mržnje i vređanje nisu standardi u Srbiji

Paunovićeva je ocenila i da je za EU i njenu budućnost bitno da ne odustane od svojih temeljnih principa i standarada.

U pisanoj izjavi dostavljenoj Tanjugu, istakla je da Srbija nedvosmileno pokazuje da ostvarivanja prava nacionalnih manjina nije tema predizbornih kampanja, dnevne politike ili većeg broja glasova potencijalnih birača.

Podsetila je i da su brojne ekspertske misije koje su nas posećivale konstatovale da je napravljen veliki napredak u zaštiti prava nacionalnih manjina i da možemo biti dobar primer drugima.

"Takve konstatacije utemljene su na ozbiljnim rezulatatima Vlade. Utoliko su pretnje Srbiji blokiranjem članstva u EU, zbog ovog pitanja, besmislenije", smatra Paunovićeva.

Kako je dodala, Srbija nije posvećena tom pitanju zato što to od nje očekuje Evropska unija, već zbog toga što je to pitanje budućnosti zemlje i svih koji u njoj žive.

"U periodu koji je pred nama odlučni smo da dodatno unapredimo položaj nacionalnih manjina, kroz punu primenu Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina. Zbog toga će svi pokušaji da se stanje u Srbiji, kada je u pitanju položaj nacionalnih manjina, pokaže drugačijim, ostati samo neuspešni pokušaji", napomenula je Paunovićeva.

Navela je da prema popisu iz 2011. godine u Srbiji živi 12,80 odsto građana koji su se izjasnili kao pripadnici nacionalnih manjina, kao i da se u 42 lokalne samouprave u službenoj upotrebi nalazi 11 jezika nacionalnih manjina.

"Informisanje na svom maternjem jeziku putem 118 štampanih medija ostvaruju pripadnici 15 nacionalnih manjina, a 39 glasila izdaje se dvojezično. Radio program emituje se na 103 radio stanice na 15 jezika nacionalnih manjina u trajanju od skoro 11.000 sati mesečno, a televizijski program se emituje na 76 televizijskih stanica na 16 jezika nacionalnih manjina u trajanju od oko 8.000 sati na mesečnom nivou", rekla je Paunovićeva.

Prema njenim rečima, podrška države obezbeđena je za oko 60.000 dece koja nastavu pohađaju na jeziku svoje nacionalne manjine u osnovnim i srednjim školama, a na sistemski način država je, u saradnji sa nacionalnim savetima, rešila pitanje nedostajućih udžbenika.

"U Budžetu Republike obezbeđuje se 245 miliona dinara godišnje za rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Značajna sredstva obezbeđuje AP Vojvodina i lokalne samouprave", zaključila je Paunovićeva.