Kuda posle hraniteljske porodice

Rode se rado vraćaju u Miloševac, selo sa tradicijom hraniteljstva koja traje više od pola veka. U tom mestu privremeni dom našle su i dve devojčice.

Hraniteljka Dragana Marinković kaže da im pre svega pružaju podršku i zaštitu, vaspitanje i sve ostalo, a najviše što im treba - ljubav.

Devojčice kod Marinkovića mogu da ostanu najduže do 26. godine ili dok ne završe srednju školu. A tada mnogi mladi nemaju gde da odu i nikog da im pomogne.

Milica Lukić-Momirović, direktorka Centra za porodični smeštaj i usvojenje Miloševac kaže da nažalost, veći broj korisnika zaštite na porodičnom smeštaju se vraća u sistem socijalne zaštite jer im nedostaje taj jedan korak i podrška u osamostaljivanju.

Neke lokalne samouprave nude privremeni stan, Centri za socijalni rad treba da pomognu u pronalaženju posla. Da neizvesnost bude manja u nekim mestima planiraju kako da pomognu.
Milica

"Mi smo ruralna sredina i imamo ideju da razvijemo socijalnu zadrugu, gde bi se deca osamostaljivala na poljoprivrednim poslovima, gde bi svojim radnim angažovanjem i obezbeđivali sebi egizistenciju. Zapravo pregovaramo sa nekim ljudima koji su to prepoznali kao dobru ideju", kaže Milica Lukić-Momirović, direktorka Centra za porodični smeštaj dece

Plata im jeste važna, ali i podrška da se oslobode stigmatizacije u društvu. Dok su u porodici, pomažu im stručnjaci - da zaleče rane, steknu samopoštovanje. Ipak, to nije dovoljno.

"Ono što bi bilo rešenje to je veći broj savetovališta, koja bi bila u sistemu socijalne zaštite, jer mi se čini da su tako dostupnija mladima, ne treba im uput, zakazivanje, zdravstvena knjižica. Dakle, mesta na kojima bi oni mogli da razgovaraju o svojim životnim problemima", rekla je Svetalana Milenković, psiholog Centra za porodični smeštaj i usvojenje .

Šta osim savetovališta ili grupa za podrušku nedostaje biće jasnije kada bude napravljena baza podataka o hraniteljskim porodicama, deci i mladima. Sada se prikupljaju samo podaci o plaćanju, broju dece.

"Postojanje jedne takve baze omogućava da se lakše prati i analizira uspešnost, ostvarivanje svrhe hraniteljstva i napokon i ta faza osamostaljivanja mladih kada treba da evaluirate šta ste uradili", kaže Vesna Tekić iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Daće malo širu sliku o potrebama dece i mladih na hraniteljstvu i analiza uvek daje bolje ideje za dizajniranje određenih programa.

Stručnjaci čak predlažu i nove propise - pozitivna diskriminacija pri zapošljavanju bi bila od pomoći. U ovom trenutku to bi bila dobra vest za 5.300 mališana u više od 5.117 hraniteljskih porodica.