Kako pomoći deci koja trpe zlostavljanje u porodici

Za tragičnu sudbinu dvoje dece koje je otac godinama zlostavljao javnost je saznala iz medija. Šesnaestogodišnji dečak iz Kladova obratio se za pomoć preko Fejsbuka u nadi da će njegova poruka stići na pravu adresu. Da li će i ko će mu pomoći, još je neizvesno. Ali je sigurno da je njegova životna priča potresla celu Srbiju.

Sigurno je i da je to jedan od retkih primera kada se dete odvaži da progovori o nasilju. Prvi korak mnogi naprave anonimno preko SOS dečje linije. Broj 116111 na koji se javljaju dečji savetnici zvoni i do 100 puta dnevno.

Željka Burgund iz Dečje SOS linija kaže da ih nijedno dete nije nazvalo za deset godina i reklo "dobar dan, ja sam zlostavljan".

"Ono što nam pričaju ne doživljavaju na svesnom planu kao zlostavljanje. Mi zajedno sa detetom prolazimo kroz tu priču, utvrđujemo kako se nešto desilo, da li je imao neku osobu za podršku, kome može da se obrati i idemo zajedno ka nekom planu kako taj problem, tu tešku situaciju može da reši", kaže Željka Burgund.

Odvajanje dece od roditelja ponekad je jedino rešenje. Mališani koji su duže vremena zlostavljani u porodici mogu biti smešteni u prihvatilište za urgentno zbrinjavanje, gde im se pruža zaštita i pomoć stručnog osoblja. Tamo odlaze isključivo po prijavi i u pratnji socijalnih radnika. U beogradskom prihvatilištu, jedinom takvom u Srbiji, sada je osmoro zlostavljane dece.

Jelena Radovanović iz Prihvatilišta za urgentnu zaštitu zlostavljane dece kaže da najčešća osećanja koja deca ispoljavaju kada dođu ovde jesu ljutnja i bes, osećanje stida, osećanje krivice, izolovanosti - da su oni jedini kojima su se takve stvari dešavale.

"U nekim ekstremnim slučajevima dešavaju se i pokušaji suicida, izražena je i depresivnost", ističe Radovanovićeva.

Polovina dece se iz prihvatilišta vraća u biološku porodicu uz nadzor i sistematski rad sa roditeljima. Drugoj polovini jedini izlaz su hraniteljske porodice ili domovi za decu. Da bi se porodica sačuvala, a dete bilo samo dete, nije dovoljno usvojiti Stretegije za sprečavanje zlostavljanja, upozoravaju stručnjaci.

"Imamo ih na papiru ali nemamo način, para i infrastrukture da sprovedemo te strategije, a one podrazumevaju široke preventivne mere. S druge strane, ne možete da krenete od preventivnih mera ako niste u stanju da idete za počiniocima. Imate jako visok procenat neprijavljivanja i naravno onda imate visok procenat nekažnjivosti", kaže profesor na Pravnom fakultetu Nevena Vučković Šahović.

Prema njenim rečima, devedeset odsto ljudi koji zlostavljaju decu će ostati nekažnjeno. 

Brine i činjenica da su kazne za roditelje koji zlostavljaju decu minimalne, i da se mera lišavanja roditeljskog prava retko izriče. Prošle godine je zbog zlostavljanja i zanemarivanja u Srbiji oduzeto 50-oro dece od roditelja.