Pomeranje starosne granice za vantelesnu oplodnju?

Jedna Indijka je postala majka u 72. godini. Poznata italijanske glumica Monika Beluči rodila je u 46. Posle nekoliko pokušaja, pridružila im se i naša glumica Ljiljana Jakšić.

"Darija sada ima dve godine i devet meseci, ja sam je dobila u 52. godini. Nekoliko puta sam pokušavala veštačku oplodnju", kaže Ljiljana.

Država je nekada finansirala vantelesnu oplodnju do 38. godine za žene, onda je ta granica pomerena na 40 godina, a sada stižu najave da bi granica mogla da se poveća za još jednu godinu.

Direktor Ginekološko-akušerske klinike u Višegradskoj prof. dr Aleksandar Stefanović odluku očekuje, ali napominje da još nije doneta.

"Očekujem da će svi državni elementi, i Ministarstvo i Republički fond, morati u to da se uključe i da se donese konsenzus o tome da se granica pomeri. Ima medicinskog opravdanja, treba samo sredstava obezbediti malo više", ističe profesor Stefanović.

S druge strane, dr Nebojša Marković iz leskovačke Specijalne bolnice za lečenje steriliteta ističe da je predlog za pomeranje starosne granice lep, ali postavlja pitanje koliko je realan.

"Po meni, mnogo je pametnije da se omogući što veći broj pokušaja vantelesne oplodnje kod žena pre 40. godine, nego odrediti jedan termin koji ne mora ništa da znači. Suština je: da li je kod žene nakon 40. godine očuvana ovarijalna rezerva. To znači da vi imate žene koje sa 45 godina imaju idealan hormonski status, a imate žene koje sa 35 godina nemaju dobar hormonski status", objašnjava dr Marković.

Vantelesna oplodnja o trošku države sada se radi u pet državnih bolnica i 11 privatnih. Država odnedavno finansira i treći pokušaj oplodnje.

Od početka godine u Klinici u Višegradskoj tu proceduru prošlo je 267 pacijentkinja, a zahvaljujući novim tehnikama koje primenjuju, uspešnost je, tvrde, veća nego ikada – oko 40 odsto.

"Ono što je novo jeste da je proradio 'tajm laps' uređaj, odnosno savremena tehnika koja omogućava da se kontinuirano kamerom prate rast i deoba embriona, što omogućava da od tih embriona dobijenih za jedan bračni par budu odabrani oni najbolji koji će se vratiti u matericu", ističe profesor Stefanović.

Ipak, mnogima će jedino rešenje biti banka jajnih ćelija i spermatozoida koju Srbija još nema iako to predviđa zakon iz 2009. godine. U toku je i rasprava o Građanskom zakoniku, kojim će možda biti omogućeno i surogat materinstvo.

Dok to ne bude omogućeno, podatak da se godišnje u svetu, zahvaljujući najčešće izvedenoj medicinskoj proceduri a to je potpomognuta oplodnja, rodi više od milion beba.