Samo četvrtina građana zainteresovana za politiku

Agencija Ipsos sprovela je istraživanje uoči aprilskih parlamentarnih izbora koje je pokazalo da zainteresovanost građana za politiku nije velika, kao ni znanje, rekao je docent na Fakultetu političkih nauka Dušan Spasojević.

"Imali smo nekoliko pitanja znanja i rezultati jesu loši ili tužni. To se vidi recimo i po odgovorima na dva banalna pitanja. Na pitanje koliko imamo narodnih poslanika, tačno je odgovorilo 34 odsto, dok je na pitanje o cenzusu tačan odgovor dalo 49 odsto ispitanika", rekao je Spasojević na okruglom stolu u beogradskom Medija centru.

Istraživanje je pokazalo da 42 odsto građana nije, a upola manje jeste u toku sa političkim dešavanjima.

"To je ono što moramo imati u vidu kada razmatramo mogućnosti, ili kada dizajniramo rešenja s jedne strane i s druge strane kada razmatramo vrednosne stavove građana", rekao je Spasojević.

Većina smatra da samo partija sa jakim liderom, može da formira stabilnu vladu, a gotovo polovina bi glasala za istog političara, bez obzira na to da li je promenio partiju. Građanin Srbije je za deo javnosti u stalnoj potrazi za vođom. 

"Niska zainteresovanost politike, i nisko poznavanje politike – to je promatrački, sem za četvrtinu građana Srbije koji su upućeni u procedure, prate nešto, to je incidentno bavljenje politikom", kaže profesor FPN-a Zoran Stojiljković.

Opisao je građanina Srbije kao "višestruko prevarenog neznalicu koji je istovremeno cinični kalkulant u permanentnoj potrazi za vođom na koga svoju političku nedoraslost i nekompetentnost pokušava da prenese".

"Vidite, u stvari, da su reformatori uvek u sendviču između autoritarne, prilično neobaveštene glasačke mašinerije i onoga što su inputi međunarodne zajednice i zahteva njenih stručnih komisija i tela. Kad se promeni taj disbalans onda će moći da se dođe do neke promene", rekao je Stojiljković.

Građani Srbije imaju najmanje poverenje u druge ljude, sumnjičavi su u institucije i aktere pri čemu se, kako je ukazao, poverenje menja kada dođe njihova stranačka postava.

"Šta je onda moguće očekivati nego nizak nivo participacije svuda osim u političkim strankama", upitao je Stojiljković.

Kako unaprediti građansku kulturu

Profesor Stojiljković je ukazao da su građani Srbije "najosetljiviji i najmanje otporni na davanje mita, na švercovanje u prevozu, na kupovinu diploma..."

"Kad razmišljamo o promenama, mi moramo da razmišljamo o nekoj vrsti građanske kulture ili edukacije o tome da osnažimo te građane ili da im damo alternativu", istakao je Stojiljković.

Profesor FPN-a Slaviša Orlović ukazao je da je loše to što nema kontinuiranih građanskih inicijativa, već samo povremenih protesta.

"To je taj problem sazrevanja građana koji su stare demokratije prepoznale", ukazao je Orlović.

Naglasio je da političke partije u Srbiji spadaju u red najmanje reformisanih institucija u koje građani imaju najmanje poverenja.

"Zahteva se reforma političkih partija iznutra, same partije moraju za to da nađu način, naročito posle poraza na izborima, jer je izuzetno važno kako se donose odluke unutar partija", istakao je Orlović.

Istraživanje je pokazalo da 82 odsto građana smatra da poslanici više brinu o interesima političkih partija nego o njima, 83 odsto veruje da samo partija koja ima jakog lidera može da formira stabilnu većinu, te da bi 47 odsto njih glasalo za političara kome veruju bez obzira u kojoj je partiji.

Takođe, smatraju da je najvažniji problem nezaposlenost, ali i veruju da je demokratija ipak najbolji politički sistem za Srbiju.