Mediji informaciju o nasilju nad ženama zamenili interpretacijom

Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović primetila je da priča o ubistvu pevačice u medijima traje dva meseca i ocenila da se kroz takav način izveštavanja šalje poruka budućim nasilnicima da mogu proći nekažnjeno.

"Šalje se poruka kako da izvršite nasilje, koliko je društvo neefikasno i kako se može proći nekažnjeno", rekla je Paunovićeva i podsetila da šokantni naslovi i senzacionalistički pristup više prodaju novine.

Paunovićeva je govoreći o nasilju nad ženama rekla da su presude za to veoma blage, uglavnom uslovne što takođe šalje pogrešnu poruku.

"Možemo da bijemo, tučemo, dobićemo uslovnu kaznu...", rekla je ona i ukazala na lošu praksu da se iz kuće iseljavaju žene i deca, a da u njima ostaju nasilnici.

"Žene idu da žive i Sigurnoj kući, i uglavnoj nemaju od čega da žive. Ja sam pobornik toga da svaka kuća bude sigurna kuća, a ako nije tako, negde smo pogrešili. Na svima nama je da vidimo gde je ta greška nastala", rekla je direktorka Kancelarije.

Ukazala je i da bi službe koje se bave tom temom trebalo više da sarađuju, da se ne bi dešavalo da žrtve trče od jednog do drugog i da svima moraju da ponavljaju svoju priču.

Novinarka Tatjana Vojtehovski kaže da živimo u društvu koje ne prepoznaje agresiju.

"Kad neko pravi žurku, zove se policija zbog glasne muzike, a kad neko tuče ženu, onda se pojačava muzika", rekla je Vojtehovski i naglasila da mediji relativizuju nasilje tako što u delu zabava stavljaju vesti o prebijanju poznatih ličnosti.

Takođe, kada se napiše "pretukao ju je zbog..." onda se opravdava nasilje, rekla je Vojtehovski i kao primer navela izveštavanje o nasilju voditelja Vladimira Stanojevića prema njegovoj tadašnjoj devojci Ani Mariji Žujović. Podsetila je da se tada komentarisalo kako ona ima silikone.

Predstavnica Sigurne kuće Tijana Kostić s druge strane kaže da su se žene ipak negde osnažile i da češće prijavljuju nasilnike, međutim, ima policajaca koji ne reaguju i znaju da kažu, ako ponovo pozoveš, privešćemo tebe.

S tim u vezi, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava je konstatovala da se ne može reći da ne funkcioniše sistem, već da ne funkcionišu pojedinci.

"Ako policajac kaže: Pozoveš li još jednom privešćemo tebe - taj čovek ima i prezime. On nije sistem. Žene su izgubile život, ali neki nisu izgubili posao", rekla je ona.

Centar MIR u saradnji sa Kancelarijom za ljudska i manjinska prava realizuju projekat zajedno protiv nasilja - umrežavanje aktera i partnerski pristup senzibilizaciji izveštavanja o nasilju sa ciljem da se pruži doprinos razvoju nediskriminativnog, korektnog i objektivnog izveštavanja o nasilju nad ženama.