Spomenik kao diplomatsko sredstvo?

Caru Nikolaju, Borislavu Pekiću, Hajdaru Alijevu ... pridružiće se Zoran Đinđić, Konfučije i Žambil Žambajev. O kazahstanskom pesniku najviše se polemisalo jer je srpskoj javnosti potpuno nepoznat. U Komisiji za spomenike kažu - ideja nije njihova.

"Mi ga ne podižemo, mi ga dobijamo na poklon od Kazahstana kao jedan čin prijateljstva", kaže Jasmina Mitrović Marić, predsednica Komisije za spomenike, nazive trgova i ulica.

Ličnost kojoj se podiže spomenik mora biti značajna za grad, nacionalnu ili svetsku istoriju, politiku ili kulturu. Mnogo ličnosti je u poslednje vreme ispunilo te kriterijume, ali u Komisiji kažu da ne preteruju.

"Taj naš napor da nadoknadimo izgubljeno vreme kada nije bilo te vrste te spomeničke kulture u našem gradu, rezultiralo je time da Beograđani sada kažu - au, pa ovo sad svake nedelje. Ali, verujte mi - nikada dovoljno spomenika", kaže Jasmina Mitrović Marić.

I diplomatski gledano, od viška glava ne boli. Spomenici se obično podižu u ime sećanja, savezništva u ratovima, kao znak zahvalnosti za pomoć ili kao izraz političke naklonosti, i to dok su politički odnosi topli.

"Istočnoevropske zemlje kad su prešle iz jednog taborta u drugi, počele su da podižu spomenike na glavnim trgovima političkim ličnostima sa Zapada, što je pomalo izraz i skorojevićevstva", smatra Vladislav Jovanović, bivši šef diplomatije.

Kao što nastanu, spomenici tako mogu i da nestanu - ako se politička klima promeni. U ime savezništva u Prvom svetskom ratu, u Parizu je postavljena spomen-ploča kralju Petru Prvom. Što nije značilo ništa u nekom drugom ratu.

"Ono što su Francuzi uradili ostaje, ali to nije sprečilo Francusku ili neke druge da u određenom trenutku nastupe neprijateljski prema nama, kao što je to bio slučaj sa agresijom NATO", kaže Jovanović.

Bez obzira na okolnosti koje se menjaju, kažu istoričari - spomenici su čuvari istorijske svesti.

Istoričar Čedomir Antić kaže da su u starom Rimu imali običaj svi ugladni ljudi da imaju posmrtne maske svojih predaka, pa su ih u svečaim trenucima i iznosili.

"Oni predstavljaju državnu politiku prema kulturi sećanja, prema istorijskoj svesti. Koliko mi danas bežali od toga da država to treba da radi, ona to radi. Nacionalna država je demokratska država, razvija svest o sadašnjem postojanju društva, njegovoj budućnosti, a sve to je zasnovano na ideji prošlosti", kaže Antić.

Spomenik Stefanu Nemanji trebalo bi krajem godine da bude podignut kod zgrade Generalštaba. Možda urna Nikole Tesle neće biti položena u hramu Svetog Save, ali će ispred hrama biti njegov spomenik. Otkrivanje skulputure planirano je na dan kad je Tesla rođen - 10. jul.