Oko 20 odsto najstarijih pretrpelo neki vid nasilja

Govoreći povodom počeka kampanje "Za nultu toleranciju diskriminacije prema starijim osobama", Suzana Paunović je ocenila da je taj podatak zabrinjavajući tim pre što se zasniva samo na izjave ljudi koji su bili spremni da kažu da su pretrpeli diskriminaciju, a da mnogi iz različitih razloga - patrijatralnog vaspitanja, stereotipa, sredine, kulture, ne žele da priznaju niti da prihvate činjenicu da su diskriminisani.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković istakla je da se više od 70 odsto starijih građana i građanki suočavalo sa nekom povredom ljudskih prava, ali da nisu znali koja je povreda u pitanju, kome i da li treba da prijave.

Kako kaže, zato su bitne radionice kako bi starijim građanima moglo da se pomogne da prepoznaju povredu i na koji način se treba boriti protiv diskriminacije.

Jankovićeva je podsetila i na podatak iz istraživanja Crvenog krsta iz prethodne godine u kome se navodi da je oko 20 odsto starijih osoba doživelo neki oblik zlostavljanja i nasilja u trećem životnom dobu.

Predstavnica Udruženja ''Snaga prijateljstva" - Amity, koje je u susret obeležavanju 15. juna, Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad starijima, započela kampanju ''Za nultu toleranciju diskriminacije prema starijim osobama'', Nadežda Satarić rekla je da je prema istraživanju Crvenog krsta iz 2015. godine u poslednjih godinu iskustvo zlostavljanja imalo 11 odsto, odnosno 136.000 starijih ljudi.

''Iako kod nas ne postoje pouzdani podaci o rasprostranjenosti pojave diskriminacije, zanemarivanja i zlostavljanja starijih osoba imamo sasvim dovoljno pokazatelja da su stariji itekako, svakodnevno, izloženi diskriminatornim ponašanjima i da su žrtve zanemarivanja i zlostavljanja, pa i najbrutalnijeg nasilja'', navela je Satarićeva.

Satarićeva je istakla da prema istraživanju iz 2014. godine 63 odsto starijih od 65 godina smatra da su stariji ljudi žrtve diskriminacije, a 49 odsto njih je doživelo neki oblik diskriminacije.

Kako kaže, oni koji su doživeli diskriminaciju u 25 odsto slučajeva navode da je to bilo u bolnici, 19 odsto u domovima zdravlja, 16 odsto u sudu, 11 odsto u državnim institucijama i javnom prevozu.

''Najčešći izvor diskriminacije starijih osoba leži u uverenju da su stariji opterećenje za društvo, da su bespotrebni i da ni na koji način ne doprinose zajednici'', rekla je Satarićeva.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje za maj 2016. godine među 720.718 nezaposlenih koji se nalaze na tržištu rada 203.681 osoba je starosti između 50 i 65 godina.

''Zato se zalažemo da država obezbedi besplatnu pravnu pomoć starijim osobama koje su u stanju socijalne ugroženosti, kao i za uvođenje u predmet građanskog vaspitanja nastavne jedinice koja se odnosi na međugeneracijsku solidarnost'', zaključila je Satarićeva.