Filologija pred brojnim izazovima

Naredna tri dana na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu govoriće se o istoriji filologije i kulturnoj istoriji, filologiji i lingvistici, teoriji i praksi, e-filologiji i digitalnim bibliotekama, filologiji budućnosti.

Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, kao obrazovna ustanova koja baštini dvestogodišnju visokoškolsku tradiciju jedna je od vodećih institucija u Srbiji na planu razvijanja interkulturalnih i multikulturalnih projekata, podseća dekan Filološkog fakulteta prof. Aleksandra Vraneš.

"Filološki fakultet u Beogradu danas je jedna od poslednjih visokoškolskih institucija u Evropi koja u svome nazivu čuva uspomenu na tradicionalne filološke discipline. Iako se istorija filologije podudara sa istorijom kulture, njena aktuelnost se često dovodi u pitanje", navodi Vraneš.

Prema njenim rečima, posle čuvene kritike Ničeove "Filologije budućnosti" usledili su, krajem dvadesetog i u dvadesetprvom veku, simpozijumi o budućnosti filologije.

Kako je rekla, disciplina koja je u 19. veku služila kodifikaciji nacionalnog identiteta našla se pred izazovima postmodernog, globalizovanog i umreženog sveta.

"Kriza filologije danas poziva na kritički odnos prema tradicionalnoj i savremenoj klasifikaciji znanja, dok njena svetska rasprostranjenost, bogata kulturna istorija i interdisciplinarnost ulivaju nadu u mogućnost celovitijeg, filološkog razumevanja (savremene) kulture", rekla je Vraneš.

Japanolog Ljiljana Marković ističe da je filologija kao kompleksan skup disciplina ona akademska disciplina koja u najboljoj mogućoj meri može da osvetli brze i višestruke procese koji prožimaju društvo u procesu "poletanja" u moderno doba.

Podsetila je da se Filološki fakultet osamostalio (odvojio od Filozofskog fakulteta) 1960. godine i da svojim naučnim dostignućima značajno doprinosi visokom plasmanu Univerziteta u Beogradu na međunarodnim rang listama (npr. na Šangajskoj čisti je između 300. i 400. mesta).

Takođe, filologija kulture uključena je i u akreditaciju fakulteta, jer bez nje nije moguće današnje izučavanje jezika.

Profesor Džang Longši (City University og Hong Kong) govorio je o aspektima svetske književnosti, na ono našta treba obratiti pažnju prilikom prevoda kakobi se sačuvali smisao i stil originala.