Crna statistika na putevima uoči letnje sezone

Broj poginulih na putevima raste od početka godine a samo u poslednja tri dana u saobraćaju je poginulo šest osoba a više od 100 lica je teže ili lakše povređeno.

Kada se pre 20 godina Švedska suočila sa sličnom situacijom u saobraćaju usvojena je takozvana nulta tolerancija. Šveđani su rešili da broj poginulih u saobraćaju svedu na nulu do 2020.

Njihov uspeh, da se u 2016. približe broju od tri do pet poginulih u saobraćaju godišnje uliva nadu da se dobrom organizacijom može postići zadati rezultat. Njihov recept je jasan, širiti saobraćajnu kulturu od obdaništa do fakulteta, promeniti sitem obuke, uključiti medije i naravno primeniti video kontolu nad čitavim sistemom saobraćaja.

"Pored puteva i automobil je faktor koji doprinosi bezbenosti. Planiramo da napravimo takav automobil da 2020. godine nijedan vozač ne pogine ni u jednom automobilu koji je proizvela naša fabrika, mada će se tada ta kola proizvoditi u Kini", kaže direktror "Volvo automobila" Hakan Samouelson.

Stručnjaci kažu da se kod nas situacija može preokrenuti ali da je za to potrebna odlučnost čitavog društva što ne uključuje samo rigorozno kažnjavanje vozača već i stalni medijski i sistemski pritisak savetima i upozorenjema na opasnosti koje vrebaju u saobraćaju.

"U letnjim mesecima se mnogo više vozi pa su ljudi manje koncentrisani i više umorni a time su i sprečeni da izbegnu i one nesreće koje bi u normalnim uslovima izbegli", kaže Milan Vujanić sa Saobraćajnog fakulteta.

Svake godine u saobraćaju u Srbiji pogine od 500 do 600 lica, što znači da tokom jedne godine gubimo jedno celo veće naselje u Srbiji.

Svaki poginuli ili povređeni košta državu i do pola miliona evra kada se uzmu u obzir svi troškovi. Sve to po mišljenju stručnjaka pokazuje da moramo hitno dobiti novi zakon o bezbednosti u saobraćaju i novu strategiju koja bi nam dugoročno donela uspeh.