Đukić: Cenzura na internetu moguća i uveliko prisutna

Đukićeva je, na Međunarodnom forumu "Nova era novinarstva: Zbogom mejnstrimu", ocenila da kontrolu nad informacijama na novim medijima drže oni čiji je cilj da očivaju svoj interes i uticaj.

"Kontrolu nad informacijama na novim medijima drže, isto kao i u mejnstrim medijima, oni ciji je cilj da očuvaju svoj interes i uticaj, a taj interes ne menja mnogo svoje lice, koje stoji iza politika i kapitala", smatra direktorka Tanjuga.

Prema njenim rečima, novim medijima vladaju najbogatiji industrijalci i biznismeni čiji su interesi u direktnoj vezi sa vladama i korporacijama.

"Internet cenzura slična je cenzuri u tradicionalnim medijima, s tim da sadržaje na internetu ne cenzurišu samo pojedinci, kompanije ili vlade država, već i novi medijski igrači, koji mogu da ograniče ili blokiraju pristup pojedinim veb stranicama", rekla je Đukićeva.

Ako su razlozi blokade čak i opravdani, sa aspekta opšte bezbednosti, bezbednosti dece, onemogućavanja širenja ideja mržnje, fašizma, terorizma, rezultat je isti - blokiranje veb stranica, odnosno sadržaja koji se smatraju nepoželjnim, primetila je Đukićeva.

Navela je da je najveći internet cenzor Gugl, koji funkcioniše u više od 200 zemalja, a u svim tim zemljama mora da posluje, odnosno da se ponaša onako kako nalažu lokalni zakoni i propisi.

"Tako se dešava da države, u kojima Gugl radi, traže da se uklone odredeni sadržaji ili da se ukine pristup odredenim domenima. Prema podacima te kompanije, koje je prošle godine preneo Si-En-En, a onda i svi drugi mediji, vlade raznih zemalja u 2013. godini zatražile su od Gugla da ukloni 39.374 pojmova iz pretrage. Uz to, Gugl je morao da 'obori' ili ukine 36,5 miliona linkova, video snimaka i drugog sadržaja", navela je direktorka Tanjuga.

Novi medijski igrači i novi distributeri informacija donose svoja pravila kojima ograničavaju punu slobodu izražavanja i informisanja.

"Potrebna kontrola nad sadržajem koji se distribuira na mrežama"  

Đukićeva naglašava da je potrebna neka vrsta kontrole onoga što se distribuira na mrežama, dodajući da Gugl i ostali pretraživači blokiraju i pedofilske ili ekstremističke sadržaje.

Ako su nekada mejnstrim mediji bili filter za informacije, budući da su novinari najpre ispitali sve aspekte neke vesti ili događaja, sada to najčešće ide obrnutim procesom: nešto se "baci" na mrežu, blog, vebsajt, pa tek potom uslede komentari.

"Oni su i amaterski i stručni, nekada se jave poznavaoci koji relativizuju ili blokiraju netačnu informaciju ili je u krajnjem skoru 'izbruse' do granice istinitosti. Ali oslanjanje na to da će široki čitalački auditorijum oboriti lažnu vest onom brzinom kojom se ona našla na mreži pomalo je utopistička", ocenila je Đukićeva.

Kad je reč o sigurnosti vlada, država i korporacija, Đukićeva ne sumnja da će i dalje uspevati da kontrolišu na globalnim mrežama ono do čega im je posebno stalo.

"Asanž je primer slobode, ali i cenzure, da ne prebrojavamo sad ko je sve i koliko stranica Vikiliksa blokirao. On je takođe i dalje ipak više "slučaj", nego pravilo. Ne verujem ni da će to ikada biti", rekla je direktorka Tanjuga.

Pojedini učesnici govorili su o primerima cenzurisanja informacija u korist ruske pozicije u Ukrajini ili Siriji.

Na panelu je bilo reči o tome da, prema procenama, gotovo polovina stanovnika Evrope ne voli mejnstrim medije.

Đukićeva smatra da to za sada nije utemeljeno u istraživanjima i podacima, ali da je primećuje da "publika", bez obzira na sve, kad želi da se obavesti o aktuelnim događajima u svojoj zemlji i svetu poverenje najpre poklanja profesionalnim medijima na smart telefonima.

"Svi zainteresovani za aktuelne informacije iz zemlje i sveta na mobilnim telefonima, koji su postali dominantna platforma i koriste ih svi bez obzira na godine, obrazovanje i interesovanja, otvoriće najpre aplikacije brendiranih medija. Zato verujem da će i u eri koja dolazi 'brendirana' vest biti važnija nego ikada", rekla je Đukićeva.

Ukazala je i da nove medije treba posmatrati iz dva podjednako legitimna ugla - kao platforme za komunikaciju i izražavanje političkih stavova i pogleda na svet, ali i kao platforme za informisanje.

Predožila je i da se preciznije definiše šta se misli pod mejnstrim medijima, jer mejnstrim već umro osim ako se ne govori o formi štampa, radio, televizija.

Dodala je da se mediji uveliko prilagođavaju novoj stvarnosti, da svi mejnstrim mediji to rade, a oni koji se opiru - njih više i nema.

"Zato, ako se pod konstatacijom da mejnstrim novinarstvo ide u istoriju, podrazumeva nestanak profesionalnih medija, odnosno profesionalnog novinara, a meni se čini da se nekako razmišlja baš u tom pravcu, onda mislim da je to pogrešan zaključak", rekla je Đukićeva, dodajući da lično nema ništa protiv novih medija.

Ono što razlikuje profesionalne medije od novih jeste odgovornost i ipak, u krajnjoj meri, kredibilnost informacije. Netačna informacija tviteraša ne 'košta' ništa, a mediji posle takvih slučajeva mogu izgubiti kredibilitet, time i publiku, novac, radna mesta, kaže direktorka Tanjuga.

Jedno od pitanja kojima su se bavili učesnici panela bila je i dostupnost informacija, a Đukićeva je podsetila da su podaci pokazali da više od polovine čovečanstva nema pristup internetu, kao što nema ni pristup vodi, hrani, obrazovanju.

"Naš svet zahteva relativno bogatog čitaoca, koji ima smart telefon, zna engleski, ima internet, koji je obrazovan kako bi mogao da prati i prosuđuje o onome o čemu se informiše", rekla je Đukićeva.

Pitanje koje je bilo postavljeno svim učesnicima panela ticalo se pravca u kojem će se u budućnosti razvijati internet, a imajući u vidu da Kina i Rusija imaju svoj internet da li će taj razvoj ići u pravu nacionalnog ili pravcu unifikacije i globalnih mreža.

Prema mišljenju direktorke Tanjuga, ukoliko bi se išlo u pravcu nacionalnog to bi bio reverzibilan proces u odnosu na dosadašnji civilizacijski i društveni razvoj.

"Za globalnu obaveštenost, ali ne i za unificiranost"

Na pitanje moderatora da li je za unifikaciju, ona je odgovorila da je
"za globalnu obaveštenost, ali ne i za unificiranost".

"Želela bih uvek da znam šta se dešava ne samo u mojoj zemlji već i drugde u svetu", napominje Đukićeva.

Takođe, komercijalni direktor medijagrupe "Mejl end Gardijan grup" Kris Borejn tvrdi da ne bi voleo da se stvari razvijaju u pravcu nacionalnog.

Skup organizuje "Rosija sevodnja", a učestvuju medijski stručnjaci iz više od 30 zemalja sveta - SAD, Velike Britanije, Francuske, Indije, Kine, Jermenije, Egipta, Azerbejdžana, Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Forum je završen danas, a učesnicima se obratio i ruski predsednik Vladimir Putin.