Region udruženo protiv smeća u Savi

U slivu najveće pritoke Dunava je više zaštićenih parkova prirode. Za razliku od većine evropskih reka u kojima se ne može videti flaša, u Savi i na njenoj obali se pored retkih vrsta biljaka i ptica može videti mnogo više vrsta smeća.

"Lako je reći primenite kazne, lako je, ali nije uvek lako sprovesti s obzirom na to da mi nemamo inspektora ne znam koliko. Da li je svaka boca u Savi iz Srbije ili je možda stigla sa nekog drugog područja nije važno. Važno je da nje nema i da ih bude što manje", naglašava Snežana Bogosavljević Bošković, ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije.

Posle raspada zajedničke države pokazalo se da o Savi koja povezuje tri glavna grada, mora zajednički da se brine.

Okvirni sporazum o slivu reke Save potpisan je 2002. godine. Na snagu je stupio 2014. Strateški cilj je prekogranična saradnja radi obezbeđenja održivog razvoja u slivu reke Save.

Posledice poplava su bile veće zbog otpada iz pritoka. Uklanjanje deponija i izgradnja postrojenja za preradu vode je i jedna od najvećih obaveza u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

"U BiH se završava osam projekata na izgradnji postrojenja za tretiranje, odnosno prečišćavanje otpadnih voda. Ti projekti su u samoj završnici, a to je u najvećim sredinama", kaže Mirko Šarović, ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine.

U Hrvatskoj se prečišćava 46 odsto otpadnih voda.

"Možemo reći da su svi veliki gradovi pokriveni određenim stepenom prečišćavanja voda", ističe Elizabeta Kos, pomoćnica ministra poljoprivrede u Hrvatskoj.

Zemlje u slivu Save su se obavezale da razmenjuju podatke i da zajednički izrade Plan upravljanja rizikom od poplava.

"Ono što planiramo na Savi je razvoj kvaliteta života uz Savu i na Savi, Beograd pije savsku vodu, zar ne? I ne samo za piće, nego i sve što treba za razvoj", kaže Mitja Bricalj, predsedavajući Savske komisije.

Srbiji će za prečišćavanje otpadnih voda biti potrebno pet milijardi evra.