Stanje LGBT prava bolje, ali ima prostora za napredak

"Iz godine u godinu se stanje menja i popravlja, bolje je nego što je bilo, ali se nadam da će biti sve bolje. Nismo još zadovoljni, moramo da podignemo nivo svesti da ne možemo da diskriminišemo ljude na osnovu ličnog svojstva", rekla je Emila Spasojević na debati "Kakav je odgovor na diskriminaciju" .

Ona je podsetila i na rezultate istraživanja javnog mnjenja koje je krajem 2013. godine sprovela ta služba, a koje je pokazalo da je socijalna distanca u društvu velika i da 82 odsto ispitanih ne želi LGBT osobe u porodici, dok ih više od polovine ne želi za komšije, nastavnike svojoj deci, za državnike.

"Razgovor i edukacija je ključ promene svesti", rekla je ona.

Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava Milan Antonijević smatra da je jedan od većih problema odnosi na nedakvatne reakcije tužilaštava i sudova, koje, kaže, često nisu bile zadovoljavajuće.

"Neki slučajevi koje mi vodimo pokazuju da nema adekvatne reakcije tužilaštva, ni kasnije sudova i na taj način se gubi želja da se država sa ovim pitanjem nosi na adekvatan način", rekao je Antonijević i dodaje da ima i pozitivnih primera koje treba isticati.

On je rekao da je odgovor na pitanja kako pravosuđe reaguje kada je reč o kršenju ljudskih prava, koliko ima postupaka koji se tiču diskriminacije i koliko oni traju i da li je pravosuđe dvoljno osetljivo, uglavnom negativan.

Srbija, dodaje, ima zadovoljavajući zakonodavni okvir, ali "kaska" u primeni.

Rešenje vidi u razgovorima sa sudijama, u edukacijama i ukazivanju na negativne, ali i pozitivne primere iz praske.

"To treba pohvaliti i govoriti o tome među sudijama kako bi postali senzibilisani, ali i građanima pokazati da pravosuđe može da reaguje, da vredi prijavljivati kršenje ljudskih prava i na taj način stvoriti institucije i sistem koji adekvatno reaguju", naveo je Antonijević.

Suorganizator Parade ponosa Boban Stojanović ocenio je da se stavovi građana i atmosfera u društvu menjaju, što pokazuje i održavanje Prajda 2014. i 2015, ali je istakao da je to "normativni okvir", dok ostaje pitanje mora li se parada održavati sa "toliko policije, tenzije i straha".

LGBT prava su, kako je primetio, postala dnevna tema, a ta populacija je osvojila veliki prostor u poređenju sa drugim manjinskim grupama.

"Ne mogu da kažem da smo u istoj poziciji, LGBT zajednica se izborila za svoje mesto. Postoje normativni pomaci, ali institucijama nedostaje kultura ljudskih prava", smatra Stojanović.

On je dodao da treba da postoji veća odgovornost intelektualne elite, koja često izostaje.

"Ne može se reći da je isto kao pre par godina, moramo da se borimo neprestano", rekao je Stojanović.

Novinarka Tamara Skroza, govoreći o medijima, rekla je da je situacija bolja nego ranije kada je reč o LGBT pravima, te da je sve manje situacija da na naslovnim stranama ima pogrdnih naziva za LGBT osobe, ali da su prisutne skrivene poruke kojima se šire stereotipi.

"Imamo problem sa skrivenim porukama, novinari treba da se oslobode sopstvenih predrsuda i da ih ostave izvan redakcije", rekla je ona.