Gubitak od 3,5 milijarde evra zbog nekvalifikovanih radnika

Čadež je, na Njuzvikovoj konferenciji o dualnom obrazovanju, naveo da su preduzeća u Srbiji od 2000. godine potrošila oko 3,5 milijardi evra na obuku nekvalifikovane radne snage.

"Do sada učenici na praksi uglavnom nisu smeli ni da dodirnu mašinu, niti su smeli nešto da rade, već su tu uglavnom bili da bi nekom skuvali kafu ili doneli burek", naglasio je Čadež.

Takođe, ukazao je da je nemačka privreda uređena i da treba da se ugledamo na njihov sistem dualnog obrazovanja, ali i austrijski i švajcarski dodajući da ta uspešna iskustva treba da prilagodimo uslovima u Srbiji.

Čadež naglašava da je cilj PKS da bude prisutna u kompanijama da bi mogla da vidi koji su profili neophodni srpskoj privredi i da se već uveliko radi na tome.

Naveo je da će komora izdavati sertifikate, ali i obučavati mentore za dualno obrazovanje.

"Radićemo na sistemskim rešenjima u tom pravcu u našem obrazovanju", istakao je Čadež na prezentaciji "Dualno obrazovanje - ulaganje u budućnost".

Kako kaže, mladi kada završe školovanje trebalo bi da mogu odmah da se zaposle i u preduzećima primene ono što su naučili.

"Neophodni uslovi za privredni rast su oživljavanje industrijske proizvodnje, veći priliv direktnih stranih investicija, povećanje neto izvoza i podsticanje preduzetništva", smatra Čadež.

U Srbiji oko 75 odsto dece upisuje srednje stručne škole, 23 odsto gimnazije i dva odsto umetničke škole, naveo je Čadež.

Takođe, napomenuo je da se sada učenička praksa sprovodi u saradnji sa oko 1.300 privrednih subjekata među kojima ima zanatskih radionica, kao i velikih javnih preduzeća, ali ta saradnja nije sistematska i zasnovna je uglavnom na pojedinačnim inicijativama. Nisu definisana ni prava i obaveze u tom procesu.

Čadež tvrdi da bi trebalo mnogo više angažovati i studente kako bi odmah nakon studija mogli da se zaposle.

"Sutra u Beču ću prisustvovati skupu svih komora Zapadnog Balkana, koja predstavlja pripremu za konferenciju u Parizu koja će biti održana u okviru Berlinskog procesa", naveo je Čadež dodajući da će se, između ostalog, razgovarati i o problemu uvođenja dualnog obrazovanja.

Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport smatra da je obrazovanje u EU jedan od "najvećih prioriteta na svim nivoima", kao i da se u obrazovanje ulaže veliki novac, jer se to smatra "najboljim i najisplativijim ulaganjem".

"Nema uspešne privrede bez dobro i adekvatno obučene radne snage, pa stoga smatramo da je dobro obrazovanje dugoročno i najisplativiji ulog za razvoj privrede. Kada pažljivije pogledamo stanje u srpskoj privredi sa prvom možemo da se pitamo u kom pravcu menjati obrazovni sistem Srbije", naveo je Devenport.

Tvrdi da je ključno pitanje kako da privreda dobije potrebnu radnu snagu i sposobne i stručne rukovodioce kako bi oživela.

Devenport je rekao da je EU spremna da pomogne svojim fondovima i iskustvom različitih zemalja članica, ali da Srbija mora da razvije svoj model.

"EU, koja je shvatila značaj obrazovanja, do sada je u Srbiji sprovela projekte u vrednosti od oko 75 miliona evra. Samo u srednje stručno obrazovanje uložila je 25 miliona evra" rekao je Davenport.

Prema njegovim rečima, cilj današnje konferencije je da se ohrabri duh preduzetništva, unapredi stručna praksa u Srbiji i da se uspostave čvrsti temelji saradnje srednjih stručnih škola i privrede.

Izrazio je zadovoljstvo što Srbija može da iskoristi iskustvo drugih zemalja u oblasti dualnog obrazovanja, posebno Nemačke koja ima pozitivan primer ne samo dualnog obrazovanja, nego i veze obrazovanja i privrede.

Ambasador Nemačke Aksel Ditman ocenio je da je konferencija važna za privredni razvoj Srbije i da je unapređenje srednjeg preduzetništva centralni element jačanja dualnog stručnog obrazovanja.

Ditman je naveo da u Srbiji ima 350 preduzeća iz Nemačke koja zapošljavaju 30.000 ljudi.

"Svi kažu da ima dosta ljudi koji imaju univerzitetsko obrazovanje i ljudi u proizvodnji, ali da nedostaju stručnjaci na srednjem nivou koji mogu doprineti kvalitetu proizvodnje", tvrdi Ditman.

Naglasio je da se privredni razvoj zemlje temelji na privrednim reformama, unapređenju vladavine prava, nezavisnom pravosuđu, borbi protiv korupcije, koji su presudni za razvoj demokratskog društva, ali i privrede.