Ljubav na penzionerski način

Olga Milić (84) i Slavko Mihajlov (86) venčali su se pre sedam godina. Upoznali su se na igranci, on ju je pozvao da odigraju valcer, a ona je pristala iako je čula da je veliki ženskaroš.

Ovde možete pogledati prilog Ljubav u penziji

Kada je Slavkova supruga preminula, takođe nije želeo da živi sam. Odlučio je da pronađe novu ženu i o tome obavestio sina. "Kažem sinu da ću da se ženim. Nije mu bilo pravo, ali ja dovedem jednu, drugu, treću i on meni jednog dana kaže: 'Ćale ti napravi kupleraj ovde'. A ja mu odgovaram: 'Ne mogu ja tebi novu mamu da nađem, ali mogu sebi ženu'", prepričava Slavko kroz smeh.

Slavko je međutim jedan od retkih starijih sugrađana koji se odluče na ovaj korak. Nema tačnih podataka o tome koliko se starijih od 60 godina u Srbiji ponovo venča, ali ljubav u tim godinama i danas je tabu.

Mladost ljubav u starosti vidi kao jalovu, bizarnu i kao opasnost za sopstveni komoditet. Bore i sede uglavnom se cene samo ako mogu da podrže ili odmene mlade. Deca se plaše da ponovnim venčanjem svojih roditelja neće samo izgubiti besplatnu pomoć, nego i deo nasledstva.

Olga i Slavko, uprkos svemu, nisu dozvolili da im se iko meša u živote. "Kad me neko pita kako živim, kažem da nikad u životu nisam lepše živio. Nikad lepše meni nije bilo. Živimo lepo, normalno, uživamo jer imamo sve uslove. Njena deca su obezbeđena, moja takođe", kaže Slavko.

Sem odlučnosti, starost donosi i novi pogled na ljubavne veze. Teško da bi se baka Olga pre pola veka tako brzo upustila u ozbiljnu romansu, kao što je učinila sa Slavkom. Već na drugom sastanku ga je pozvala u svoj stan.

"Pitam ga: 'Slavko zašto ti stalno gledaš u sat? Je l' imaš neke obaveze, je l' treba negde da ideš?' Morao je da žuri na autobus kako bi stigao do kuće na Avali. Nemam pojma šta je meni bilo, uglavnom ja njemu rekoh da ostane i spava kod mene. Meni se kolena tresu, ali ja sam rekla. Gotovo, nema povlačenja nazad. To je bio petek i u nedelju posle ručka sam ga odvela kod sina da ga predstavim i sutradan smo se venčali", priča Olga.

Slavko dodaje da su se lako dogovorili oko venčanja. "Rekao sam da nema problema, venčanje košta 5.000, razvod 10.000 ako ne bude išlo. Međutim, lepe smo godine dočekali i dogovarali se lepo. Dok možemo jedno drugo da služimo. Ona kuva, ja kupujem. I to je takav dogovor i lepo", kaže Slavko.

Ljubav jača i telo i duh 

Upravnica Doma za Stare Bežanijska Kosa Vanja Teleksi kaže da je vrlo blagotvorno kada se stariji ljude osmele da se zaljube.

"Mislim da to veoma utiče na njihov imuni sistem ojačava ih, pa su i boljeg fizičkog zdravlja i jači su mentalno i emotivno. Ipak, starije ljude sramota je da o tome govore i da traže partnere javno. Posebno ih je sramota da govore o svojim seksualnim potrebama. I od svoje dece se plaše, njihovih reakcija se plaše", navodi Vanja Teleksi.

Nadežda Satarić iz nevladine organizacije "Amiti" objašnjava da postoje i strahovi koji nisu u vezi sa okolinom, nego sa unutrašnjim osećanjem ljudi.

"Neki se pitaju: 'Bože kako ću ja? Hoću li ispasti smešan pred svojim partnetrom? Da li ću zadovoljiti njegova očekivanja? Ko zna kako će to biti? Šta li bi mi rekao moj pokojni partner?' Sve su to neka razmišljanja zbog kojih ne ulaze stariji olako u ljubavne veze", kaže Nadežda Satarić.

U Srbiji je isuviše česta vest da je neki starac ili starica pronađen sam i mrtav u svom domu. Starost se krije po sobama kako bi bila što neprimetnija stigma mladima.

"Mi ne tretiramo starost kao normalan deo života, već smo osuđeni na starost i hajde da ona što prođe, da nam ne bude teret i da učine za nas koliko mogu. To se ne doživljava kao nešto što je sastavni deo života i što može normalno da se proživi", smatra noviinarka Nedeljnika Zorica Marković.

U Domu za Stare na Bežaniji srećemo i Nadu Mihajlović, koja priznaje da bi volela da upozna nekoga sa kim bi moglada podeli i tugu i radost. Priznaje, ipak, da je to u njenim godinama veoma teško. "Ovo je život, mi smo živi ljudi i živ čovek uvek ima emociju, bez obzira u kom je životnom dobu, verujte mi", kaže Nada Mihajlović.