Pravosuđe u Srbiji daleko od onog kakvo građani zaslužuju

Uloženi su veliki napori od 2012. do 2016. godine da se stanje u srpskom pravosuđu popravi, navodi se u saopštenju Ministarstva pravde.

"Ministarstvo je radilo, radi i radiće na daljem poboljšanju stanja u srpskom pravosuđu", poručilo je ministarstvo.

Kako se dodaje, poštujući rad Saveta i njegovo nastojanje da ukaže na određene probleme u funkcionisanju pravosuđa, ministarstvo je istaklo da je u periodu od oko dve godine, u okviru svojih nadležnosti, ostvarilo brojne rezultate, poput uređenja 44.000 kvadratnih metara prostora u 27 objekata pravosudnih organa širom Srbije.

"Renoviranjem, adaptacijom i izgradnjom obezbeđeni su znatno bolji uslovi rada pravosuđa, što doprinosi efikasnosti vođenja sudskih postupaka", navodi se u saopštenju.

Na predlog ministarstva usvojen je i počela primena Zakona o zaštiti uzbunjivača, koji štiti građane koji prijave korupciju. Vlada je usvojila Strategiju istraga finansijskog kriminala, čija je primena otpočela, a sama strategija ima cilj da uspostavi potpunu specijalizaciju sudija, tužilaca i policije u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Takođe, na predlog ministarstva usvojen je i počeo da se primenjuje novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju koji omogućava rešavanje više od 1,5 miliona starih predmeta, čime se sudovi rasterećuju i omogućava se efikasno postupanje u novim predmetima.

Uvođenjem novih mehanizama, povećana je naplata sudskih taksi za 30 odsto u prva tri meseca 2016. u odnosu na isti period prošle godine, čime je povećan budžet pravosuđa i Republike Srbije.

Na predlog ministarstva usvojen je i počela primena Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji građanima pruža mogućnost da, ukoliko smatraju da njihov postupak pred sudom traje predugo, zahtevaju da se postupanje sudije ili javnog tužioca preispita i postupak ubrza.

Tokom 2015, dodaje se, povećan je broj izvršenih alternativnih krivicnih sankcija za 167 odsto.

Za razliku od 2014, u kojoj je izvršeno 1.069, u 2015. izvršeno je 2.848 alternativnih sankcija, čime su ostvarene značajne uštede u budžetu, a omogućena bolja resocijalizacija osuđenika.

Uveden je i novi elektronski sistem prevencije nasilja u porodici, kao i novi uređaj koji će u budućnosti biti korišćen za obaveznu meru lečenja od alkoholizma u slučajevima kućnog pritvora i kućnog zatvora, što predstavlja nadogradnju sistema alternativnih sankcija.

Broj predmeta koji se protiv Republike Srbije vode pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu smanjen je za 91 odsto u periodu 2014. do 2016, što ukazuje na bolje mehanizme zaštite prava naših građana pred domaćim sudovima koji su promovisani kroz efikasniju zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i efikasniji sistem izvršenja.

Kako se navodi u saopštenju završen je i Akcioni plan za pregovaračko Poglavlje 23, koji je pozitivno ocenjen od strane Evropske komisije i usvojen od 27, od ukupno 28 zemalja članica EU.

Tim planom, između ostalog, definisana je izmena Ustava kako bi se pojačala nezavisnost pravosuđa, kao i sveobuhvatne mere za unapređenje nepristrasnosti, stručnosti i odgovornosti nosilaca pravosudnih funkcija.

"Potrebno je napomenuti da je Srbija već otpočela sa sprovodenjem Akcionog plana za Poglavlje 23 i pre njegovog usvajanja", navodi se u saopštenju.

Ministarstvo je, takođe, poručilo i da ne može i neće da komentariše pojedinačne, selektivno birane sudske postupke i odluke, koje u svom Izveštaju navodi i komentariše Savet, jer smatra da to ne doprinosi jačanju nezavisnosti sudstva, već je, naprotiv, urušava.