Naoružani dron, "pauk" i novi "oganj" za Vojsku Srbije

Bespilotna letelica "pegaz" razvija se već duži niz godina, pre svega za izviđanje iz vazduha, a u Zrenjaninu je po prvi put prikazana i verzija sa navođenim raketama, ali bez podataka o kakvim raketama je reč. Vizuelni utisak je da se radi o "pametnim" sa televizijskim ili navođenjem putem infracrvenih zraka.

"Pegaz" uzleće sa piste ili posebnog katapulta, može imati programiran let ili se letelicom upravlja sa zemaljske stanice. Visina leta je oko 3.000 metara, a maksimalna brzina 210 kilometara na čas.

Za srpsku bespilotnu letelicu "Institut Mihajlo Pupin" napravio je zemaljsku stanicu za upravljanje, koja istovremeno može da bude i simulator za obuku.

Zanimljiv projekat koji je prikazan i koji će značajno unaprediti vatrenu moć Vojske Srbije jeste modernizovani raketni sistem "oganj", sa automatizovanim sistemom rada i raketom dometa od čak 50 kilometara.

Postojeći "oganj" koji vojska koristi još od kraja 70-ih ima domet od 21,5 kilometara i mehanički način rada.

Novi "oganj" automatski zauzima položaj, ima sistem za navigaciju i što je najvažnije raketu sa aerodinamčkim kočnicama, koja je mnogo preciznija od postojeće. Raketa je teža za tri kilograma, zbog aerodinamčkih kočnica i veće količine raketnog goriva.

Nove protivoklopne rakete

U Zrenjaninu su predstavljeni i navođeni protivoklopni projektili, koji u Vojsci Srbije trebalo da zamene vremešno naoružanje iz doba Jugoslovenske narodne armije.

Najnaprednije rešenje je raketa "pauk", koja se ispaljuje sa zemlje ili helikoptera tipa "gazela".

Iako je "pauk" već bio prikazan na sajmovima naoružanja, sada je prikazana fotografija koja demonstrira da helikopter "gazela" može da nosi četiri "pauka".

Raketa "pauk" ima domet veći od osam kilometara, navodi se bežično ili putem tankog optičkog kabla i ima glavu za samonavođenje putem infracrvenih zraka. Proizvođač je kompanija "EdePro" iz Beograda.

Brzina je 720 kilometara na čas, što znači da do maksimalnog dometa stiže za 40-ak sekundi. Nije potrebna optička vidljivost posade i cilja, tako da su helikopter ili vozilo sa koga se lansira raketa mnogo bezbedniji na bojnom polju.

Poređenja radi, Vojska Srbija u naoružanju ima protivoklopne rakete "maljutka" dometa tri, i "fagot" dometa 2,5 kilometra, koje su znatno sporije, posada do pogodka mora da ima optičku vidljivost sa ciljem, a time je izložena neprijateljskoj vatri.

Rešenje koje "pauk" svrstava u rang savremnih svetskih rešenja jeste tandem (dupla) bojeva glava, koja probija oklop svakog tenka ili oklopnog vozila koje danas postoji u svetu.

Tenkovi i oklopna vozila danas imaju duple oklope, gde je prvi sloj sastavljen od eksploziva ili tanjeg oklopa, koji oslabljuje ili potpuno poništava efekat rakete, na drugi, znatno jači sloj oklopa.

Duple, odnosno tandem bojeve glave, u sebi nose dva eksplozivna punjenja - manje koje uništava prvi sloj oklopa, i veće, odnosno glavno, koje probija drugi, deblji sloj oklopa.

Velika novina, jeste i vođena raketa 2-T-5, montirana na oklopno vozilo POLO M-83, ali u ovom sistemu još nema detalja.

POLO M-83 je trenutno glavna udarna snaga protivoklopnih jedinica Vojske Srbije, sa lanserom za šest raketa tipa "maljutka".

Na "Begeju 2016" predstavljena je postojeća lansirna rampa sa mestima za šest raketa, a uz novu raketu, bile su izložene tri vrste "maljutki", jedna koja se već koristi u vojsci, i dve koju je modernizovao proizvođač - "Krušik" iz Valjeva.

Nova raketa 2-T-5 ima sličnu oznaku kao i modernizovane "maljutke" 2-T-F i 2-T-P, tako da se može pretpostaviti da se radi u novoj, većoj i znatno ubojitijoj verziji "maljutke".

Lansirna rampa je otkrila i novi sistem za nišanjenje, koji je učigledno napravljen za dejstva u svim vremenskim uslovima, danju i noću.

Novo naoružanje se proizvodi u Srbiji, a samo jedan mali broj komponenti, pre svega elektronika i precizna mehanika - uvoze.

Taktičko-tehničke karakteristike su u nivou naoružanja najmoćnijih država.

Nabavka novog naoružanja pomogla bi razvoj odbramene industrije Srbije, vojsci omogućila da se modernizuju po mnogo povoljnijim cenama, a novac poreskih obveznika ostao bi u Srbiji.