Kampanja za vraćanje imovine oduzete Jevrejima

U Srbiji će se imovina vraćati i u slučajevima kada žrtve holokausta nemaju žive naslednike, a prve odluke Agencija za restituciju doneće u avgustu. Od 2017. godine predviđeno je i da država isplaćuje 950.000 evra godišnje.

Logorima i likvidacijama prethodila je pljačka u skladu sa posebnim antijevrejskim zakonima. Posle skoro sedam decenija oteto će biti vraćeno i žrtvama holokausta.

U Srbiji ih je danas nekoliko stotina, a planirano je da deo novca koji će država uplaćivati od sledeće godine, bude pomoć njima kao i jevrejskoj deci rođenoj tokom ili neposredno posle rata.

"To je 20 odsto za sve koji su od rata i tokom rata živeli u Srbiji. Oročeno je vremenski na sedam od ukupno 25 godina koliko će u ratama ta pomoć biti isplaćivana", kaže predsednik Saveza jevrejskih opština Ruben Fuks.

Do nedavno zahtev za vraćanje imovine mogli su da podnesu samo zakoniti naslednici i to za period posle 1945. Od juna Agencija za restituciju baviće se i slučajevima imovine oduzete tokom rata, a ako nema nikog da je lično potražuje, zahteve podnosi Savez jevrejskih opština.

"Prvo je ljudima oduzimana imovina pa su odvedeni u logore i ubijeni. Srbija nije odgovorna za holokaust ali će uraditi sve da posledice holokausta ispravi na svojoj teritoriji. Zato je ovaj zakon važan", kaže direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić.

Manji deo jevrejske imovine vraćen je na osnovu zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama kao i na osnovu individualnih zahteva.

Jedan od objekata koji bi mogli da budu vraćeni jevrejskoj opštini je i nekadašnja zgrada Sinagoge u Zemunu. U toj zgradi, posle 1945, bila je mesna zajednica, diskoteka a danas je restoran domaće kuhinje. O vraćanju tog objekta Agencije za restituciju doneće odluku u narednih mesec dana.