Organska škola koju đaci vole

Stručnjaci kažu da je važno da 7.000 učenika, koji pohađaju te škole, imaju dobra znanja o organskoj proizvodnji i svetskom tržištu organske hrane koje je vredno 60 miljardi dolara i jedno od retkih koje raste, uprkos ekonomskoj krizi.  

Na praktičnoj nastavi, u plastenicima Poljoprivredne škole u Krnjači je radno. Bez hemijskih sredstava, učenici uzgajaju povrće i voće. Kada su im na početku druge godine ponudili izborne predmete, gotovo svi su hteli da pohađaju organsku poljoprivredu.  

Zbog velikog interesovanja, direktor škole u Krnjači, baš kao i mnogo njegovih kolega, poslao je Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja predlog da se uvede novi obrazovni profil - tehničar organske poljoprivrede.

Dragan Filipović, direktor Poljoprivredne škole sa domom učenika u Krnjači kaže da je pisani zahtev upućen.

"Nažalost još nemamo povratnu informaciju ali nemamo ni informaciju da do toga neće doći. Ja se nadam da ćemo zajedno sa Zavodom i u krajnjoj liniji sa Ministarstvom prosvete izaći u susret učenicima u narednim generacijam koji žele da se bave organskom proizvodnjom", kaže Filipović.

U Zavodu kažu da tržište rada još nema potrebu za tim smerom i da je znanje o organskoj poljoprivredi i bez njega dostupno.

"Naši nastavnici imaju obavezu da kroz odgovarajuće stručne predmete koji su obavezni neke ishode objasne na principima organske proizvodnje. Takođe, predmet profesionalna praksa ima elemenata gde mogu učenici da se upoznaju sa organskom proizvodnjom", kaže Radiša Mikarić iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

U pedeset poljoprivrednih škola širom Srbije armija đaka opredeljena je za organsku proizvodnju iz ekoloških razloga ali i zato što se organska proizvodnja mnogo više isplati od konvencionalne poljoprivrede

Čini se da je prošlo vreme kada su se u poljoprivredne škole upisivali uglavnom loši đaci. Danas ih pohađaju i učenici koji su iz osnovne škole doneli preko 95 bodova.

Njihov motiv je da stečeno znanje primene na sopstvenim gazdinstvima. To je potencijal Srbije i baš zato je neophodno uvesti organski smer, smatraju stručnjaci.

"Ovog trenutka nema dovoljno ni znanja ni učenika da bi mogli da podrže razvoj organske proizvodnje u Srbiji, ali organska proizvodnja jeste posao budućnosti", rekla je Nada Mišković iz Asocijacije "Serbia organica".

Evropske integracije nas obavezuju da pod organskom poljoprivredom imamo minimum 3 odsto oranica, takvih oranica u Srbiji trenutno je 0,25 odsto.