Magdalenina borba s bolešću uz osmeh i strpljenje

Upoznajte Magdalenu, ima 17 godina, ide u srednju ekonomsku školu i već je polovinu dosadašnjeg života provela u borbi s bolešću.

Magdalena Blagojević kaže da je više bila u bolnici nego kod kuće. "Prvi put sam ostala šest meseci u bolnici i imala sigurno preko 15 operacija", priča uz osmeh Magdalena.

Sada je na listi čekanja za transplantaciju bubrega i ide na hemodijalizu u Tiršovoj.

Njena jedina porodica su dva brata i baka, i nema srodnika koji bi mogao da joj donira organ.

"Ja sam hteo da joj dam bubreg, ali nema poklapanja. David je maloletan, a baka je dijabetičar", kaže Igor Blagojević.

Stariji brat Igor sada joj je i otac i majka, po potrebi medicinski tehničar, ali ništa manje važna je uloga mlađeg brata Davida.

"On je tu da me zasmejava", kaže Magdalena.

Pošto je sahranila i supruga i sina i ćerku, baka sada živi za dan kada će iz bolnice pozvati da kažu da imaju donora. Priseća se kako je bilo kad su prvi put zvali, ali se ispostavilo da bubreg ne odgovora Magdaleni.

"'Odmah se spremite i dođite u bolnicu, čeka je bubreg.' Ako mi veruješ, nisam ništa znala, a sve sam joj spremila, i pidžamu i papuče", priča Kruna Stojanović.

Brat se raspitivao i o uslovima lečenja u Turskoj, ali i taj put je težak i ne zna da li bi ih domaći lekari uputili da traže pomoć u inostranstvu.

"Dvadeset i osam hiljada evra košta transplantacija sa donorom kada bismo otišli tamo", kaže Igor.

A Magdalena strpljivo čeka da dođe njeno vreme za transplantaciju i sa čudesnim osećajem za pravdu, u životu koji je sve sem pravedan, kaže da nije jedina kojoj treba bubreg.

"Pa ja zato šta nisam puno na dijalizi. Ima onih koji idu po devet godina, po deset i više od mene i to sigurno podnese možda i teže od mene", kaže Magdalena. 

Tri puta nedeljno Magdalenu voze na četvoročasovnu dijalizu. To što ima prevoz je velika pomoć, a podršku im pružaju Centar za socijalni rad u Barajevu i Centar za porodični smeštaj i hraniteljstvo.