I rad i učenje

Prvu varnicu u fabričkoj hali učenik Aleksandar napravio je uz pomoć majstora Ace. U školi greje stolicu, u fabrici kuje zanat - dva dana nedeljno uz nadzor mentora sa višedecenijskim iskustvom bravara-zavarivača.

"Učim ih ono što im treba, da nauče da vare. Uglavom dolaze sa dobrom osnovom, a oni koji dođu sa željom to je pola muke", rekao je Aca Mihailović iz "Zastave inpro" u Kragujevcu.

Gotovo celom razredu iz Politehničke škole u Kragujevcu, smer bravar-zavarivač bio je prva želja pri upisu u srednju školu. Na završnoj godini više vremena će provoditi u radionici nego u učionici.

"Više mi se sviđa praktična nastava jer ovde imamo mogućnost da radimo i da steknemo iskustvo. Prvo su nam pokazali kako šta ide, već smo sad počeli malo i mi da radimo, pravimo prikolice za automobile, za kamione", rekao je Aleksandar Radojčić, učenik Politehničke škole u Kragujevcu.

Što naprave, kragujevačka farbika uglavnom izvozi. I bravari-zavarivači iz Srbije traženi su u inostranstvu. Nema ih dovoljno ni na domaćem tržištu rada.

Za polovinu učenika koji u drugoj fabrici prave delove ugrađene u avione, poljoprivrednu mehanizaciju i vojnu industriju širom sveta, posao je već zagarantovan.

Dokazali su se, ne samo na praksi, nego i u konkurenciji sa drugim školama na republičkim takmičenjima. Obučavaju se na modernim mašinama, a za to dobijaju i mesečnu stipendiju od oko 5.000 dinara.

"Tri meseca smo ovde već na praksi i potpisali smo ugovor na pet godina da ostanemo ovde da radimo posle škole", kaže učenik Politehničke škole Miroslav Simović.

I u fabrici iz Kragujevca koja proizvodi stolariju, kažu, lakše dođu do kupaca nego do dobrih majstora. Zato učestvuju u njihovom obrazovanju. Uče ih celom proizvodnom procesu.

Đorđe Kosovac iz kompanije "Sunce Marinković" u Kragujevcu kaže da se upoznaju sa drugim operacijama kako bi bili osposobljeni da posle nekog vremena budu u stanju da samostalno obave nekoliko operacija i naprave gotov proizvod - konkretno prozor.

Zanat u rukama ipak ne znači da mogu da okače knjige o klin.

"Planiram da nastavim školovanje neki drugi smer ali da nastavim", rekao je učenik Politehničke škole Stefan Tijanić.

Školovanje mogu da nastave na strukovnim studijama sve do zvanja mastera. Da postanu majstori do sada su ih dodatnih godinu ili dve pošto steknu diplomu obučavali na radnom mestu.

"Teško da ijedna škola može da naprvi majstora, majstor se postaje u proizvodnji, oni će da budu korak bliže masjtoru zato što će u te prizvodne hale da uđu mnogo ranije tokom školovanja", rekao je direktor Politehničke škole Stefan Kojić.

Evropski model dualnog obrazovanja brusi se po meri stručnih škola u Srbiji. I privrede od koje i zavisi primena kooperativnog sistema u celoj zemlji.

U projekat nemačkog GIZ-a i Ministarstva prosvete za sada je uključeno deset, od prvog septembra još četiri trogodišnje škole, osim za bravara zavarivače i za i industrijske mehaničare i električare.