Šverceri kokaina sa Balkana usmereni na Zapadnu Evropu

Inspektor službe za borbu protiv organizovanog kriminala kaže da manje količine koje se prokrijumčare putem tih većih količina završe na teritoriji Srbije.

"Tu uglavnom sada preovlađuju luke koje idu iz Crne Gore, Grčke i onda sada aktivne su i luke u crnomorskom regionu", kaže on.

Jedna kriminalna grupa sa ovih prostora godišnje može da prokrijumčari kokaina od tone pa naviše, kaže inspektor službe za borbu protiv organizovanog kriminala.

"To sve zavisi od realne potrebe tržišta, od njihovih trenutnih finansijskih mogućnosti", kaže on.

Taj kokain najčešće završava na teritoriji zapadne Evrope, kaže inspektor i objašnjava da je to tržište koje je najinteresantnije pre svega zbog toga što kokain tamo dostiže najveću prodajnu cenu,

Kada je Srbija u pitanju, u vezi sa krijumčarenjem kokaina, najveća pretnja je pranje novca, odnosno ubacivanje tog novca u legalne tokove.

"Eventualno može se koristiti za neke stvari koje bi se već ogledale u nekom vidu korupcije. Ne postoji trenutno nijedna organizovana kriminalna grupa koja bi mogla da ugrozi državni poredak, odnosno bezbednost same države Srbije", kaže on.

Što se tiče nabavke kokaina, postoje određene kriminalne grupe i određene zemlje gde se to radi.

"To su Bolivija, Peru i Kolumbija, naravno. Opet u zavisnosti od kontakata koji se tamo ostvaruju. Cena koja je aktuelna jeste od pet do šest hiljada dolara za kilogram kokaina, a krajnjim korisnicima na teritoriji Srbije se ona kreće od 40 do 50 hiljada. Na zapadu u Holandiji i drugim zemljama zapadne Evrope ona dostiže i čak do 80 hiljada evra po kilogramu", kaže inspektor.

Zarade od ilegalnog prometa kokaina se izražavaju u milionima evra, a u prethodnim godinama ta zarada iznosila je i do 100 miliona evra godišnje, navodi on.