Prelaz Horgoš–Reske ponovo otvoren

Na zajedničkoj konferenciji za novinare, Nebojša Stefanović je ocenio da je ovo primer dobre saradnje dve zemlje, te da njihovi odnosi nisu samo reči nego i konkretna dela.

Stefanović je rekao da migrantska kriza i dalje traje i da migranti istim rutama pokušavaju da se domognu zapadne Evrope.

"Očekujemo veće angažovanje zemalja EU, jer je nemoguće da tranzitne zemlje preuzmu najveći deo tereta", napomenuo je srpski ministar policije.

Stefanović je naglasio da je potrebno međususedske odnose održati na visokom nivou i važnost toga da stanovništvo ne trpi nikakve posledice.

"Nama je najvažnije da tranzitni putevi ka Zapadu, koji vode kroz Mađarsku, stalno budu otvoreni", rekao je Sterfanović.

Mađarski ministar policije je naveo da su, ponovnim otvaranjem Horgoša 2, svi granični prelazi između dve zemlje u funkciji. On se zahvalio Stefanoviću na svim naporima uloženim da bi prelazi bili otvoreni i rekao da je njihovo otvaranje zavisilo od dobre saradnje dve države, dva ministarstva i dve policije.

Pinter je podsetio da su na tom prelazu migranti 16. septembra pokušali da probiju granicu i ilegalno uđu u EU.

"Nisu uzimali u obzir zakone Srbije, zakone Mađarske i regulative EU. Taj problem je zajednički zaustavljen, a posledice dovedene u red", rekao je Pinter. On se složio sa Stefanovićem da zaustavljanje ilegalnih migracija ne zavisi od ove dve zemlje.

"Uradićemo sve da sačuvamo zakone Mađarske i zakone EU", poručio je Pinter.

Granični prelaz Horgoš 2 je najnoviji prelaz između dve zemlje koji je pušten u saobraćaj ovog proleća, u prisustvu ministara spoljnih poslova dve zemlje Ivice Dačića i Petera Sijarta.

Funkcionisao je sve do izbijanja migrantske krize, odnosno od stupanja na snagu novog, znatno oštrijeg Zakona o državnoj granici u Mađarskoj 15. septembra. Posle toga prelaz je, zbog velikog broja migranata, bio u potpunosti zatvoren.

Danas, od podneva, ovaj prelaz je otvoren za sve one kategorije saobraćaja koje ne mogu koristiti prelaz Horgoš 1 – pešake, bicikliste i poljoprivrednu mehanizaciju.

Stefanović: Srbija ne može da bude sabirni centar za migrante

Posle otvaranja graničnog prelaza Horgoš 2, Stefanović je nastavio razgovore sa svojim mađarskim kolegom Šandorom Pinterom u smislu postizanja dogovora kako da moguća readmisija ne ugrozi Srbiju.

"Ne možemo da dozvolimo da se od Srbije napravi sabirni centar u koji će svi moći da vraćaju migrante, već ih moramo vratiti u zemlje iz kojih su ušli u Srbiju", izjavio je Stefanović. 

Ponovio je da Srbija mora da vrati migrante koji nisu potekli iz naše zemlje, po sporazumu o readmisiji, zemljama iz kojih su oni ušli u Srbiju.

"Ako je to nemoguće, onda moramo da tražimo rešenja sa Evropskom unijom kako da to postignemo zato što ne možemo da dozvolimo da se od Srbije napravi sabirni centar u koji će svi moći da vraćaju, a iz Srbije neće moći da izađe niko. To prosto nije moguće", rekao je Stefanović novinarima nakon otvaranja prelaza.

On je dodao da Srbija poštuje svoje obaveze iz međunarodnih sporazuma i da u dogovoru rešava problem za koji je ponovio da se ne tiče samo Srbije i Mađarske.

Kada je u pitanju odnos sa Hrvatskom, ministar je ponovio da Srbija želi "najbolje moguće odnose sa svim komšijama" i najavio da će se sutra sastati sa ministrom unutrašnjih poslova te zemlje kako bi razgovarali o tome šta je moguće da policija učini da tranzitni pravci budu olakšani, odnosno "situacija rasterećena bilo kakve tenzije".

"To je interes čitavog regiona. Videli ste da je Republika Srbija zadržala potpunu stabilnost pored brojnih izazova i trudimo se da učestvujemo u toj vrsti regionalne stabilnosti i da sve zemlje našeg regiona imaju normalnu budućnost i normalnu saradnju", rekao je Stafanović.

On dodaje da migrantska kriza nije samo problem Hrvatske, kao ni samo Srbije ni samo Mađarske, već da su te zemlje deo tranzitnih ruta. Zbog toga traži rešenje koje mora biti sveobuhvatno, na nivou cele Evrope.

"Postavlja se pitanje koliko Evropa može da primi ljudi – tokom jedne godine, tokom šest meseci, tokom jednog meseca i kako da odvojimo one koji imaju pravo da traže azil od ekonomskih migranata i gde da to učinimo", dodao je Stefanović.

Takođe je naglasio pitanje finansiranja jer, kako je rekao, zemlje poput Srbije, koje još uvek imaju nejaku ekonomiju, ne mogu preuzeti ekonomski teret ove krize na sebe.

"Naprosto, tražimo pomoć da zbog dolaska zime pružimo bolju i adekvatniju pomoć migrantima, jer kada pada sneg i temperature budu u minusu biće veoma teško obezbediti sve što je migrantima potrebno da bezbedno, sigurno i zdravstveno potpuno jednako prođu kroz našu zemlju", rekao je ministar.