Istorija jezera Gazivode

Još za vreme Jugoslavije, na prostoru Kosova i Metohije napravljena su tri veštačka jezera: Batlavsko, Gračaničko i Gazivode. Najveće među njima je jezero Gazivode, između opština Tutin i Zubin Potok na severu Pokrajine. Brana je građena sredstvima MMF-a koje je najpre otplaćivala Jugoslavija, a potom Srbija. Kada se jezero gradilo, potopljeno je 14 srpskih sela, više crkava i grobalja, a pod vodom su ostali i dvori Jelene Anžujske iz perioda Stefana Nemanje.

Kako bi se izgradila jedna od najvećih zemljanih brana u Evropi, iz Ibarskog Kolašina iseljeno je više od hiljadu Srba, a mnoga sela, kuće i imanja ostali su pod vodom.

"Ovde je zemlja uzimana za paklo cigarete, kutija 'Drave' je koštala 25 banki, a oni su dobijali 23 banke za metar zemlje", kaže prof. Kosta Galjak iz sela Rezala u Zubinom Potoku.

Nije bilo lako gledati kako nestaje čitav predeo, kažu meštani. Za zemlju koja im je oduzeta naknada je bila simbolična. Zbog toga se mnoge porodice nikada nisu oporavile.

"Za dva dana ja sam morao da se iselim, nisam znao gde se nalazim", priča kaže Petar Đukić iz sela Rezala.

"Četiri, pet kuća smo ovde imali, tu je bila vodenica, bašta, njive, sve, divota da čovek živi, ali to je otišlo", priča Leposava Đukić iz istog mesta.

Jezero Gazivode dugačko je 22 kilometra, a njegova najveća dubina je 107 metara. Izvođač radova bila je beogradska "Hidrotehnika".

"Tačno je da je tada Srbija ogromna sredstva uložila u izgradnju ovih objekata, da je uzet međunarodni kredit koji se i danas vraća", kaže direktor J.P. Ibar Petar Božović.

Javno preduzeće "Ibar" u Zubinom Potoku, koje je osnovala Vlada Srbije, poseduje veoma značajne objekte: veliko akumulaciono jezero sa branom, hidroelektranu i kompenzaciono jezero Pridvoricu.

"Ovim odvodnim kanalom koji ide odavde do Prištine do Obilića snabdeva se Kosovska Mitrovica pijaćom vodom i severni i južni deo, Vučitrn, Srbica, Glogovac a što je najbitnije i termoelektrana Obilić B, odnosno agregat na TA bloka B ne bi mogao da radi bez ove naše vode", kaže Božović.

Pre sukoba 1999. godine, sedište tog preduzeća bilo je u Prištini. Kada su Albanci uzurpirali imovinu i prostorije Deoničarskog drušva "Ibar -Lepenac", Srbi su uspeli da sačuvaju objekte i postrojenja u Zubinom Potoku i od tada rade samo na severu Pokrajine. Paradoksalno je to da pored jezerske vode, u tom kraju nije rešeno pitanje vodosnabdevanja građana.