Večiti studenti gube status

Sledeća akademska godina, krajnji je rok do kada moraju da diplomiraju oni koji su upisali studije pre usvajanja novog Zakona o visokom obrazovanju 2005. godine. Ako to ne urade, nekoliko hiljada večitih akademaca, moraće da pređe na Bolonjski sistem školovanja, ili da promene fakultet ili univerzitet, ili da odustane od studija. 

Kako je nekoliko puta do sada Zakon dopunjavan, profesori se nadaju da će se i posle tog roka, naći model da se pomogne apsolventima. 

Na Beogradskom univerzitetu oko 6.000 studenata, koji su upisali fakultet po starim studijskim programima, treba da diplomira do 2014. godine.

Na Medicini oni mogu i nešto kasnije da diplomiraju s obzirom da su to šestogodišnje Integrisane studije.

"Predlog će biti da fakulteti naprave spisak tih studenata, da određeno rukovodstvo fakulteta nađe neki zajednički jezik i da vidi na koji način može da im pomogne da u roku završe", kaže Vladimir Bumbaširević, rektor Univerziteta u Beogradu. 

Na Elektrotehnici nema mnogo večitih studenata.

"Oni koji su imali malo ispita, koji su bili pravi apsolventi, a u jednom trenutku je njih oko 30 odsto bilo u starom programu, većina tih koji se nisu zaglavili u starom programu prešli su na novi program i mislim da je to bila pravilna odluka", kaže Branko Kovačević, dekan Elektrotehničkog fakulteta.

Predlog prethodnog rukovodstva Univerziteta da se za takve studente organizuje nastava, fakulteti nisu prihvatili. Uglavnom daju dodatne apsolventske rokove. Međutim, mali broj kandidata izlazi na ispite.

"Mislim da je prioritet da one koji su upisali od 2005. godine pa nekoliko godina pre toga, navedemo da što pre završe u rokovima koji su zakonski. Uvek će biti večitih studenata, koji na žalost neće moći da završe što su započeli", kaže Nada Kovačević, prorektor Univerziteta u Beogradu.

Među pravnicima ima nekoliko stotina večitih studenata.

Sima Avramović, dekan Pravnog fakulteta kaže da će mnogi verovatno tražiti izlaz u prelasku na druge fakultete i druge univerzitete, manje kvalitetne.

"I zbog toga ja očekujem da bi zajedno fakulteti, univerzitet i Ministarstvo prosvete morali naći neko prelazno rešenje koje bi dalo možda još malo vazduha takvim ljudima", kaže Avramović.

Ukoliko organizovanje dodatnih apsolventskih rokova ne pomogne večitim studentima, kažu dekani, onda će morati da se traže nova rešenja.

Strategijom obrazovanja, Srbija bi do 2020. godine trebalo da ima 40 odsto visokoobrazovanih koji imaju do 34 godine. U ovom trenutku, fakultetsku diplomu ima 6,5 odsto stanovništva.