Osvajanje medijske slobode

Predstavljen dokumentarni film "20 godina posle" koji govori o položaju medija u zemljama Višegradske grupe, posle pada Berlinskog zida. Dokumentarac prikazuje medijsko nasledstvo prethodnog režima i ukazuje na izazove sa kojima se suočavaju novinari u Poljskoj, Češkoj, Mađarskoj i Slovačkoj.

U filmu ugledni poljski intelektualac Adam Mihnjik upozorava da najveći problem za medije nisu neprijatelji, već prijatelji kada su u Vladi. 

Potpredsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Jelka Jovanović smatra da su problemi u zemljama bivšeg socijalističkog lagera, pobrojani u filmu, na delu i u Srbiji.

Jovanovićeva je, pri tome, ukazala na usitnjenost medijske scene, uticaj politike i krupnog kapitala, kao i loše medijske zakone.

"Iskustvo iz ovih zemalja dragoceno je za izradu medijske strategije u Srbiji", ocenila je potpredsednica NUNS-a.

Autorka filma Isidora Sekulić rekla je da iskustvo zemalja Višegradske grupe pokazuje da se, posle dolaska demokratske vlasti i uvođenja pluralizma, "dizao trend" ka slobodi medija, ali da je vrlo brzo to počelo da se urušava.

"Uzrok za to je jačanje partija koje su počele da se bave "poslom" iz komunističkih vremena, u pokušaju da kontrolišu medije", ukazala je Sekulićeva.

Prema njenim rečima, novinarima iz Srbije, kao dragoceno iskustvo filma, trebalo bi da posluži saznanje koliki je uticaj i značaj novinarskih sindikata.

Sloboda, istina i informisanje građana neprikosnoveni

U filmu govore predstavnici medija i analitičari. Snimljen je u okviru projekta koji je podržao Međunarodni Višegradski fond, realizovao NUNS, dok je TV produkciju radio Medija centar.

U filmu govori i urednik uticajnog poljskog lista Gazeta viborča Adam Mihnjik koji je istakao dva uređivačka cilja: odbranu vrednosti kao što su sloboda i istina i informisanje građana.

"Da bi ljudi kupovali Gazetu, ona mora da bude atraktivna", objasnio je Mihnjik, "što znači da ima dobar biznis plan".

"Ali, biznis plan bez misije je filozofija ajkula i oligarha kojima je samo stalo do novca", upozorio je Mihnjik, navodeći da je biznis uvek želeo da kontroliše medije.

Prema oceni Mihnjika, svako državno ili finansiranje medija iz krugova biznisa vode u zavisnost i korupciju.

Elaborirajući tezu da problem za medije nisu neprijatlji, već prijatelji u Vladi, Mihnjik navodi da je neprijatelju lako reći ne, ali kada prijatelj zove, kako se ne bi nešto objavilo, teško je odupreti se.