Šta predviđa srpski i hrvatski predlog zakona o Ustavnom sudu BiH

Siniša Karan ističe da je povod bila poslednja odluka Ustavnog suda BiH kojim se praktično poljoprivredno zemljište Republike Srpske pretvara u državno vlasništvo.

"BiH nema imovinu, imovina je vlasništvo entitieta", dodao je Karan.

Navodi da je jedan od zaključaka bio da se pokrene pitanje trojice stranaca u Ustavnom sudu BiH.

"Odnosno da se primeni ustavna odredba koja postoji u Ustavu BiH da nakon prvog mandata od pet godina može posebnim zakonom Parlamentarna skupština BiH drugačije urediti to pitanje, odnosno da umesto te trojice stranaca uvede domaće sudije", rekao je Karan.

Kako kaže Karan, takav način je i simbolično i stvarno "najbolji prikaz kako je BiH nesuverena zemlja, zemlja protektorat jednog posebnog starateljstva međunarodne zajednice".

"Nije primereno, niti je normalno, niti je moguće shvatiti da u ovoj državi najvažnije odluke koje se odnose na konstituciju države, najvažnijem pravosudnom organu što je Ustavni sud – da nam odluke donose tri stranca", rekao je Karan.

"Tvrdim da su pod direktom palicom međunarodne zajednice, nažalost i bošnjačke političke elite, i zapravo da su potpuno u funkciji preoblikovanja državnog uređenja BiH i da putem Ustavnog suda žele da Bosnu i Hercegovinu pretvore u unitarnu državu", ističe Karan.

"Republika Srpska u svim ovih događajima štiti Ustav" 

Srpski predstavnici su, kako kaže, zajedno sa predstavnicima hrvatskog naroda usaglasili tekst koji ima potpuno jasan ustavni osnov.

"Republika Srpska u svim ovim događajima štiti Ustav, ovde se ne događa ništa dramatično. Ako je nešto dramatično – dramatično je to da mi dramatično čuvamo Ustav i Republike Srpske i BiH, a jedna od njih je da predložimo da tri strane sudije odu i da ih zamene domaće sudije", objašnjava Karan.

Smatra da i treba doneti poseban zakon o Ustavnom sudu kojim bi se definisala, pre svega, njegova nadležnost, jer je on izašao iz svojih nadležnosti.

Na pitanje do kada će da potraje neučestvovanje Srba u donošenju odluka u institucijama u Sarajevu, Karan kaže da je to korišćenje ustavno-pravnih i politični legalnih i legitimnih mehanizama Republike Srpske, njenih predstavnika i u Republici Srpskoj i na nivou BiH.

"Da koriste one mehanizme koji su ustavno propisani, da učestvuju na svim nivoima u svim institucijama zakonodavne i izvršne vlasti na nivou BiH, ali da u tom učestvovanju ne donose pozitivne odluke. To je jedan od naših legitimnih, legalnih pritisaka da sprečimo i Ustavni sud i međunarodnu zajednicu da ne deluju antidejtonski, da ne ruše dejtonsku BiH i da se vrate u okvire Ustava", naglašava Karan.

Ukazao je da BiH ima šansu, ali samo ako domaći lideri budu donosili odluke.

"Ovo je test za domaće lidere da donesu samostalnu odluku, jedan od ključnih testova da se dogovore da u Ustavnom sudu BiH odluke donose naši pravnici, naši predstavnici i svojim autoritetom ćemo prihvatati te odluke koje budu zajedničke. Ligitimitet tih odluka upravo ima nedostatak u činjenici da ih donose stranci", kaže Karan.

Sednica Predstavničkog veća Parlamentarne skupštine Bosne i Herecegovine zakazana je za utorak.