Rat i Miraš, ko je i šta priča prvi čovek nepriznate CPC

Kad bi se mediji u Hrvatskoj poredili sa političkim strankama, emisija "Bujica" Velimira Bujaneca verovatno bi bila poput stranke Ante Đapića.

Ili jednostavnije rečeno, od ove emisije u Hrvatskoj ne postoji ništa što je više desno.

Bujanec je u petak imao eksluzivnog gosta, kako ga je predstavio „arhiepiskop cetinjski i mitropolit crnogorski Mihailo", ovdašnjoj publici poznat kao Miraš Dedeić.

On je u emisiji Bujica između ostalog rekao: „Mi smo prijatelji sa hrvatskom državom još od srednjeg veka, to moramo znati i vi i mi, to nije od juče, to su godine, pa čak i vekovi, mi imamo velike veze sa Hrvatskom."

I ne zna se šta je izazvalo jače reakcije - fotografija pre emisije sa bivšim hrvatskim ministrom Zlatkom Hasanbegovićem poznatog po kontroverznim stavovima o NDH. Ili ono što je u emisiji govorio.

Verski analitičar Jovan Janjić kaže da odavno u nekoj emisiji nije čuo toliko laži kao nedavno u gostovanju Dedeića u Zagrebu.

„Kaže on, između ostalog da su u Nemačkoj mitropolit Amfilohije i patrijarh Pavle tobože osnovali nekakav centar gde su muslimane prevodili u Srbe. Svako ko je iole poznavao patrijarha Pavla zna da je to nemoguće i da je to tako podla laž da je teško shvatljiva. Bilo je pokušaja za vreme rata da neki muslimani pređu u pravoslavnu veru i upravo je patrijarh Pavle rekao - neka prođu ove nesreće, pa onda na miru razmislite, ako je to vaša volja, onda ćemo razmotriti. On čak nije dozvoljavao ni da dobrovoljno u tim vremenima neko promeni veru da se ne bi srpskoj crkvi pripisivao prozelitizam", kaže Janjić, autor knjige o patrijarhu Pavlu.

Dedeić je govorio i da je Srpska pravoslavna crkva dobila tomos o autokefalnosti tek posle Berlinskgo kongresa 1878.

„Zamislite, kaže on, ona je postojala osam vekova bez tomosa, zamislite da crkva postoji sedam vekova i kaže da je dobila posle Berlinskog kongresa, pa svako ko se iole razume u crkvu zna da autokefalnost ne može da da neka međudržavna konferencija, nego majka crkva", kaže Jovan Janjić.

Ovih dana Dedeić je u velikoj medijskoj ofanzivi. Posle zagrebačke televizije Z1, gostovao je na sarajevskoj Fejs televiziji kod Senada Hadžifejzovića.

U ovim emisijama je govorio da bi Srbi trebalo da se spuste na zemlju, jer više nema velike Srbije, da je patrijarh srpski Irinej kratke pameti, da je u Srebrenici bio „stopostotni genocid", ali da je to manji genocid od onog koji je Srbija počinila u Crnoj Gori 1918. i 1920. godine, da će Srbija Crnoj Gori morati da plati zbog tog genocida.

Govorio je da će u Crnoj Gori izbiti građanski rat ako se ne sprovede Zakon o slobodi veroispovesti.

„Mi imamo srpsku crkvu, ja sam je nazvao osmatračnica na Rumiji, pa imamo ovu krstionicu na moru, svašta rade, pa i to će se sve morati maći. Oni to znaju, ali polako ćemo to da radimo i mislim da smo na pravom putu, ovo je početak kraja, završićemo ga", poručio je Dedeić u Centralnom dnevniku sarajevske Fejs televizije.

Da je voditelj "Bujice" Velimir Bujanec bio televizijski voditelj, na primer, 1991. godine, veliko je pitanje da li bi tada u studiju imao istog gosta.

Jovan Janjić se priseća da je početkom 90-ih, kad je počinjao rat u Jugoslaviji, Dedeić govorio da će jugoslovenska vojska zaštititi ugrožena prava srpskog naroda i da je ona tu s razlogom:

„On je opravdavao to, govorio da je Dubrovnik crnogorski, da to treba da bude crnogorska prestonica, da je Tuđman slovenski Hitler, vrlo radikalne izjave je tada davao, a sada je okrenuo priču, kao i neki drugi iz Crne Gore, a znate na koga mislim."

Istoričar iz Bara Šerbo Rastoder misli drugačije. „Kad su neki ratovali i oslobađali zapadne srpske granice, taj čovek je prvi otišao u Vukovar, kad su neki slavili zločine, i to one koje su priznali u Hagu, taj čovek je otišao u Srebrenicu. Sistem vrednosti Miraša Dedeića i druge strane je nebo i zemlja", kaže Šerbo Rastoder.

Od Rima do Cetinja

Miraš Dedeić završio je Pravoslavni bogoslovski fakultet u Beogradu. Nakon toga odlazi na studije u Rim, bio je oželjen jednom bogatom Italijankom.

Ali Rim će mu doneti i nevolje.

Radio je kao sveštenik pri Carigradskoj patrijaršiji. Međutim, mediji su 1997. preneli saopštenje patrijarha Vartolomeja, da je Dedeić raščinjen zbog kanonskih prestupa, da mu je oduzet mu sveštenički čin i da je vraćen u red laika.

Dedeić međutim kaže da je on nije isteran, nego da je otišao iz Rima i da je došao u Crnu Goru.

Na pitanje kako očekuje da mu čovek koji ga je raščinio sada dodeli autokefaliju, Dedeić odgovora: „Pa slušajte, ja nisam raščinjen, na osnovu čega, ko je to dokazao, ne možete vi, to mora sud crkveni da dokaže, ja sam mnogo puta govorio da se pozovem, bilo gde, i u Beograd, i Carigrad, da razgovaraju sa mnom, da vide šta je suština".

Vernici Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori veoma su oštri kada govore o Dedeiću. Kažu da to što on vodi nije crkva, već nevladina organizacija. Ističu da je Dedeić nedostojan da vodi crkvu. Najpre navode crkvene, odnosno kanonske razloge.

„Šta se može očekivati od onoga ko je otpao od crkve, od suve grane ne može se očekivati da bilo šta oživi. I zato je sve što radi kao neki tobože sveštenik ništavno, kad on pali badnjak, to je loženje granja", kaže Jovan Janjić.

Sedište Crnogorske pravoslavne crkve je u kući na Cetinju, u naselju Grude, ali prvi čovek se nada da neće još dugo tako biti. „Ako se vraća imovina, crkve i manastiri naravno da Crnogoroskoj crkvi pripada i sedište na Cetinju", kaže Dedeić.

Odbor za vraćenje Crnogorske pravoslavne crkve postoji na Cetinju od 1993. mada je Crnogorska crkva registrovana 2000. godine. Na čelu je najpre bio Antonije Abramović, posle njegove smrti dolazi Dedeić.

Nekadašnji gradonačelnik Cetinja, publicista Jovan Markuš kaže da je Miraš Dedeić običan prevarant. „Ja sad mogu da obučem uniformu generala, ali vi dobro znate da ja to nisam". „Ta Crnogorska crkva, to vam je osnovano u policijskoj stanici na Cetinju i s njima se upravlja iz nekog centra, da li DB ili obične policije", poručuje Markuš.

Dedeić: Nisam raščinjen 

Predstavnici SPC-a kažu i da Dedeić koristi lažno ime Mihajlo, i da su mu to ime dodelili bugarski raskolnici.

„Zamislite, raščinjenog popa rukopolažu neki raskolnici! Kad su se to crnogorski mitropoliti rukopolagali kod nekih raskolnika, i to u bugarskoj? Šta to znači, to je smejurija", kaže episkop budimljansko nikšićki SPC-a Joanikije.

Dedeić odgovara: „Ja sam hirotonisan u Bugarskoj pravoslavnoj crkvi u crkvi Paraskeve u Sofiji, bilo je na mojoj hirotoniji četiri episkopa i tri mitrpolita i Pimen, koji je bio od ove druge crkve, oni su se u Bugarskoj delili po pitanju političke situacije, oni nisu hteli da priznaju patrijarha bugarskog Maksima, a bio je kandidat ovaj koji je mene hirotonisao Pimen. Svi ti episkopi koji su me hirotonisali danas su svi u Bugarskom patrijarhatu, samo ja nisam. A jesam i ja!"

Međutim, Vaseljenska patrijaršija 1998. godine saopštila je da je posle sedam godina rešen raskol u Bugarskoj, jer su se raskolnici pokajali i vratili crkvi. Ali Carigrad je tada naglasio da to ne važi za Miraša Dedeića, kojem je oduzet čin sveštenika.

Osim crkvenih razloga, vernici Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, navode i laički razloge protiv prvog čoveka Crnogorske pravoslavne crkve. Podsećaju na snimak iz Kotora od pre nekoliko godina, kada je, kako navode, Dedeić udario staricu.

„A ono što vi kažete da sam udario onu babu, to su sve priče. To je bila najuža ulica i vikali su sve i svašta, u tom momentu jedna baba priprema se da me pljune i pljunula me, međutim ja sam išao ovako ruko i kako samo sam je oladio, ja sam je tu odgurnuo laktom, časti mi moje nisam imao nameru da je udarim, a sada se kajem što nisam. A to su oni izmislili, te televizije, te udario babu, te ovo, te ono", kaže Dedeić.

Ugledni hrvatski teolog Drago Pilsel kaže da samoproklamovana "Crnogorska crkva" u Pravoslavlju nema čak ni status raskola, za razliku od Makedonske, nego se tretira kao ekstravagancija ili loš vic.

Prema mišljenju Jovana Janjića niko ne računa ozbiljno na Miraša Dedeića. „On se koristi za prljave poslove, za grube poslove, da omekša teren za neke perfidinije napade na SPC", navodi Janjić.

Dedeić često priča da je Crna Gora najstarija država na Balkanu i da je crkva važan element identiteta. Kada počne da se sprovodi Zakon o slobodi veroispovesti, veruje da više neće sedeti u cetinjskom naselju Grude.

Kada smo prošle godine sa njim tamo razgovarali, Dedeić je razgovor ovako završio:
„Sve što sam rekao je istina, ko god mi kaže da ovo nije istina, ja sam u stanju da kažem - evo ni ja više nisam pop."