Britanska dokumenta: Klinton odbio da se SAD umešaju u sukob u BiH

Kako proizlazi iz britanskih dokumenata iz juna 1995, glavni sukob u američkoj administraciji se vodio između Medlin Olbrajt, tadašnje ambasadorke SAD u UN-u, koja je zagovarala jači američki angažman, i Sendija Bergera, zamenika savetnika za nacionalnu sigurnost Bila Klintona, koji je zagovarao da se Vašington ne umeša, prenose Nezavisne.

U dokumentu se navodi razgovor između Džona Mejdžora, britanskog premijera, i Klintona o finansiranju Snaga za brzi odgovor UN-a, koje je trebalo razmestiti u BiH.

Tema razgovora je bio napor u američkoj administraciji i Kongresu da se Bošnjacima ukine embargo na oružje i da SAD obustave finansiranje UN trupa.

U dokumentu je naglašeno je da je Klinton želeo da plati UN i spreči ukidanje embarga, ali da je bio suočen s otporom u Kongresu, navodi banjalučki list.

"Predsednik Klinton nam je rekao da su članovi Kongresa naivni ako su verovali da je dovoljno podići embargo na oružje i onda mirno odšetati. Bilo bi jako loše kada bi SAD snosile krivicu za propast Unprofora. Klinton se plašio da su Bosanci pokušali da ga namame da učini upravo to", ističe se u dokumentu, na šta je premijer Mejdžor konstatovao da je iluzorno da Bosanci očekuju da će se SAD boriti na terenu za njih.

Kako stoji u dokumentu, Klinton je poručio da ni Britanija ni SAD – ne bi trebalo da se mešaju u rat na bilo čijoj strani.

Mejdžor je odgovorio da bi to tako trebalo reći bosanskohercegovačkoj strani, a Klinton je uzvratio da ni on ni bilo ko od njegovih savetnika ne veruje da Bosanci mogu dobiti rat ako bi se UN povukao.

Silaidžić optužio SAD za saučesništvo u "genocidu nad Bošnjacima"

Zanimljiv je i izveštaj o poseti tadašnjeg "ratnog" premijera vlade u Sarajevu, Harisa Silajdžića SAD, kada je Vašington, kako je napomenuto, optužio za saučesništvo u "genocidu Srba nad Bošnjacima", pišu Nezavisne.

"Kristofer Hil je Silajdžiću danas (14. jun) rekao da je situacija veoma opasna i da će, ako krenu u veliku ofanzivu, Bosanci biti sami. Hil je ispričao da je Silajdžić ovo loše primio i čak odbio izaći na pres-konferenciju", stoji u jednom od dokumenata.

Što se tiče finansiranja Ujedinjenih nacija, kroz dokumente se stalno provlači sumnja Amerikanaca prema sposobnosti UN-a na terenu.

Naglašeno je i da je Olbrajtova govorila da je Jasuši Akaši, specijalni izaslanik generalnog sekretara UN-a, problem, jer bi pod njegovom komandom, kako je tvrdila, Snage za brzi odgovor bile neefikasne.

U jednom transkriptu razgovora u kancelariji britanskog premijera konstatovano je da je uskraćivanje finansiranje UN-a od strane SAD "neodgovorna i ilegalna akcija".

I Pedi Ešdaun je izrazio razočaranje što su SAD odbile da finansiraju Snage za brzi odgovor UN-a, uz napomenu da "UN, Bosanci i britanske trupe" plaćaju veliku cenu. Pitanje finansiranja ove UN-ove jedinice je na kraju rešeno, a u dokumentima se ključna uloga daje diplomatiji Ujedinjenog Kraljevstva.

Širak naredio francuskim vojnicima borbu do smrti

Oslobađanje UN-ovih vojnika koje su Srbi uzeli za taoce nakon što su počeli NATO udari bilo je tema brojnih dokumenata koje je nedavno objavio Nacionalni arhiv Velike Britanije.

"Nakon prvog talasa uzimanja talaca, Širak je naredio trupama da se svaki vojnik radije bori do smrti nego da dozvoli da ga uzmu za taoca", rečeno je u jednom dokumentu.

Nakon što su Srbi oslobodili taoce, u jednom od dokumenata ističe se da su Srbi potcenili odlučnost međunarodne zajednice, uz predlog da se nastavi psihološki, politički i vojni pritisak na Radovana Karadžića, Ratka Mladića i Slobodana Miloševića. Vlada Britanije je, kako je naglašeno, poslala depešu u Pale, u kojoj je Karadžiću i Mladiću zapretila da će ih lično smatrati odgovornim ako se nešto desi britanskim vojnicima.

Međutim, napomenuto je i da je potrebno i američkoj i bosanskohercegovačkoj strani objasniti da se UN neće svrstavati na stranu Bošnjaka protiv Srba.

Bilo je reči i o tome da je Boris Jeljcin pritiskaoMiloševića, ali da je postojala sumnja koliko je imao uticaja da pritisne Karadžića.

UN sprečio NATO da bombarduje aerodrom kod Banjaluke

Osim o finansiranju UN-a, mnogo dokumenata govori i o upotrebi "dvostrukog ključa", odnosno pravila da NATO sme izvesti vazdušne udare samo ako se i NATO i UN usaglase, što je posebno ilustrovano odbijanjem Svetske organizacije da da saglasnost za bombardovanje Aerodroma "Mahovljani", kod Banjaluke.

"Rečeno nam je da su Taktičke vazdušne snage NATO-a predložile da se izvrši NATO napad na Banjaluku u naredna 24 časa, kao odgovor na to što su dva aviona odatle juče poletela i vratila se. Ovaj predlog je prihvatio i komandant Južnog krila NATO-a. Konsultovali smo UN i general Havijer je odbio dati odobrenje. Usled toga, ne treba očekivati bilo kakvu akciju", naglašeno je u dokumentu od 21. juna 1995. godine.