"Borba za Andriju je borba za svu srpsku decu iz Crne Gore"

"Ne priznajem nijednom Srbinu u Srbiji da je veći Srbin od mene, ali ne želim ni da budem veći od bilo kog drugog Srbina", kaže Vladimir Vuković. Dodaje da jednako voli Podgoricu, Prizren, Knin, Beograd, Banjaluku, kao i, kako navodi, bilo koji drugi srpski grad. U takvom duhu, u porodici Vukovića, odrastao je i njegov 14-godišnji sin Andrija.

Iz Crne Gore je bilo vaterpolista, odbojkaša, fudbalera koji su odlučili da igraju za Srbiju. Ali Andrija Vuković je prvi košarkaš iz Crne Gore koji želi da igra za Srbiju. Međutim, do sada, nije dobio odobrenje Košarkaškog saveza Crne Gore.

Njegov otac Vladimir Vuković zamolio je da o svemu ovome razgovaramo na ušću Ribnice u Moraču, u Nemanjinom gradu, na mestu nekadašnje drevne Ribnice, gde se rodio Stefan Nemanja.

Vladimir kaže da je Andriji stigao poziv iz Košarkaškog saveza Srbije, a to, kaže, poziv koji se ne odbija.

"Andrija je odrastao u srpskoj porodici, ovde u Nemanjinom gradu, zbog toga sam insistirao da pričamo na Nemanjinom gradu. Moja supruga i ja smo gledali to prvo on kaže, i da izabere između Montenegra i Srbije, on je izabrao Srbiju, i mi kao roditelji moramo da podržimo njegovu odluku."

Na pitanje zašto ne Crna Gora, Vladimir Vuković kaže: "Crna Gora uvek, mi kao porodica, tako sam vaspitao i njega i njegovog mlađeg brata da voli Crnu Goru, i ne priznajemo nikom da je voli više nego mi, ali nekako nam se Montenegro ne uklapa u koncepciju, porodično, ali i šire porodice."

Vladimir Vuković ističe da ovo nije samo košarkaško i sportsko pitanje, već i identitetsko i demokratsko. "Ovo je pravo izbora jedne porodice, jednog dečaka od 14 godina i to moraju da poštuju oni koji odlučuju o tome. Mislim da u budućnosti oni neće moći da spreče Andriju da obuče dres Srbije, Andrija je do sada prošao tri ciklusa priprema sa reprezentacijom Srbije. To što su ga pojedinci iz Košarkaškog saveza Crne Gore u ovom trenutku sputali, i vezali mu noge u ovom trenutku, za ovo Evropsko prvenstvo u Italiji, to je prolazno, vidimo se sledeće godine."

Otac Andrije Vukovića navodi da, kada je ceo problem nastao, nije nastupio oštro, već je samo govorio jezikom činjenica. "Oteli su nam državu 2006. sa našom jednorodnom braćom, posle toga su krenuli da nam otimaju jezik, ćiriličko pismo, sad su krenuli da nam otimaju crkve, nemanjićke lavre po Crnoj Gori, decu im ne možemo dati."

Vladimir kaže da je po pitanju Andrije stvar jasna i transparentna, da sve traje skoro osam meseci, a da ljudima iz Košarkaškog saveza Crne Gore ništa nije prećutano ili sakriveno. "Košarkaški savez Srbije je prethodno telefonskim pozivom najavio da će ponudili Andriji da igra za Srbiju. Ja sam kao roditelj smatrao da ne treba da vodim dete na pripreme reprezentacije Srbije bez poziva. Svu proceduru smo poštovali, ništa nisu želeli da prođe, bez pompe, jer ovo je bespotrebno bilo."

Vladimir kaže da Andrija nije Italijan ili Nemac koji hoće da igra za Srbiju, već je Srbin iz Brda u Crnoj Gori koji želi da igra za svoju reprezentaciju. Dodaje i da je Andrija spreman da žrtvuje takmičarski deo sezone u klubu dok se ne završi njegovo licenciranje kao srpskog igrača.

Na pitanje kakve su bile reakcije, ističe da su kao porodica dobili podršku iz Srbije, Republike Srpske, iz Crne Gore. "A bio je jedan deo, manji, onih koji pozivaju na linč, proterivanje iz Crne Gore, ovdašnjih Crnogoraca, Montenegrina, ne znam kojoj naciji pripadaju. Našli su se uvređeni, ovo nije teranje nikakvog inata, ovo je pitanje izbora srca."

Kad je reč o ljudima iz Crne Gore, Vuković kaže da obični ljudi možda smatraju da je ovo i trebalo da se desi. "Nije ovo borba samo za pravo mog deteta, nego i borba za svu srpsku decu iz Crne Gore koja bi se odlučila na ovakav korak. Nije ovo ništa ni specijalno teško, videćemo koliko posledica nosi", ističe Vladimir Vuković, koji veruje da će njegov sin Andrija već u oktobru igrati za Srbiju na nezvaničnim utakmicama, a da će zvanično nastupiti na prvom sledećem prvenstvu Evrope sledeće godine.