Vanredni izbori u Grčkoj

Poslednje istraživanje javnog mnjenja u Grčkoj pokazuje da opoziciona Nova demokratija uživa prednost od 13 odsto u odnosu na vladajuću Sirizu, prenosi grčki list Katimerini.

Četiri dana pre održavanje prevremenih parlamentarnih izbora u Grčkoj, u istraživanju koje je sprovela agencija "Prorata" za grčki portal Newspost, konzervativna Nova demokratija je dobila poverenje 39,5 odsto ispitanika, a Siriza 26,5 odsto podršku.

Prema ovom istraživanju, Savez levog pokreta za promenu KINAL dobio je sedam odsto podrške ispitanika, Komunistička partije Grčke 5,5 odsto, desničarska Zlatna zora 3,6 odsto, Grčko rešenje 3,2 odsto i stranka bivšeg ministra finansija Janisa Varufakisa "MeRA25" 3,2 odsto. 

Ostale stranke koje ne prolaze izborni prag od tri odsto za ulaz u grčki parlament dobile su ukupno 11,5 odsto podršku.

Od ukupnog broja ispitanika 47 odsto je odgovorilo da bi više voleli jednopartijsku vladu, dok 44 odsto njih je odgovorilo da bi koaliciona vlada bila bolja za zemlju.

Anketa, koja je sprovedena od 28. juna do 1. jula, pokazala je da sedam stranaka ulazi u grčki parlament, odnosno prelazi izborni prag od tri odsto.

Micotakis dominira u anketama, Cipras na izlaznim vratima?

AP prenosi da je Micotakis od evropskih izbora do sada još više učvrstio podršku koju ima u javnosti u odnosu na Ciprasa.

Vanredni izbori stižu u trenutku kada Grčka s mukom nastoji da se izvuče iz decenijske finansijske krize koja je vrednost grčke privrede smanjila za četvrtinu i uticala na skok nezaposlenosti i siromaštva.

Ovo su prvi parlamentarni izbori u Grčkoj od kada je ta zemlja okončala primenu trećeg uzastopnog programa pomoći međunarodnih kreditora.

Premijer Cipras, lider nekada marginalne stranke koji je sada sa 44 godine već veteran u grčkoj politici, na vlast je 2015. došao na osnovu obećanja da će odbiti drakonske uslove koje su prethodnoj vlasti u Atini postavili EU i MMF kako bi Grčku izvukli iz krize.

Međutim, većina stvari koje je uradio u međuvremenu kosila se s predizbornim obećanjima Sirize od pre četiri godine, pa je tako Grčka pristala na mere štednje, izgladila odnose s Nemačkom i drugim ključnim kreditorima i unapredila vojne odnose sa SAD, a uz to je postigao sporazum sa Skopljem o imenu Severne Makedonije.

Protivnici tvrde da je u međuvremenu Grčkoj natovario nove dugove i da se sada opet vraća na staru priču o nepoverenju prema Zapadu koja je od Sirize i napravila vladajuću stranku.

Micotakis – potomak grčkih političkih dinastija 

Lider konzervativaca Micotakis sin je pokojnog grčkog premijera Konstantina Micotakisa i praunuk Kostisa Micotakisa, grčkog političara sa kraja 19. veka i saborca vođe pokreta za nacionalno oslobođenje Grka od otomanske vlasti Elefteriosa Venizelosa, s kojim je porodica Micotakis bila u rodbinskim odnosima.

Uprkos otporu na koji je nailazio unutar sopstvene stranke, 51-godišnjak koji je na čelu Nove demokratije od 2016, u prethodne tri godine uspeo je da u anketema dobije značajnu prednost u odnosu na rivale.

Iako je i sam potomak jedne od glavnih grčkih političkih dinastija, ovaj diplomac Harvarda nastojao je da se u kampanji okrene radnicima, promovišući pritom i bolje poslovno okruženje, smanjenje poreza i modernizaciju grčkog birokratskog sistema.

Tokom prethodne kampanje za Evropski parlament Micotakisova stranka morala je da se brani od optužbi Sirize da će konzervativci, ako dođe do promene vlasti, uvesti sedmodnevnu radnu nedelju.

Micotakis je krajem prošle godine u intervjuu za emisiju "Oko", govorio o tome kakav će odnos imati prema Srbiji ako postane premijer, da li će menjati politiku prema Kosovu i kakvi su trenutno odnosi sa Albanijom i Makedonijom. 

Svi građani koji navrše 18 godina u obavezi su da izađu na glasanje, ako to ne učine suočavaju se sa umerenim kaznama. Međutim, ukoliko birač ne izađe na izbore u četiri izborna kruga on se suočava sa gubitkom prava glasa u trajanju od deset godina.

Parlament se sastoji od 300 poslanika, koje građani sa pravom glasa biraju neposrednim, opštim i tajnim glasanjem za četvorogodišnji mandat.

Nova sednica grčkog parlamenta nakon parlamentarnih biće održana 17. jula, kada će novi poslanici položiti zakletvu. Nakon polaganja zakletve, poslanici će formirati predsednički odbor koji će izabrati novog predsednika, potpredsednike i druge zvaničnike.