Ćiro Blažević, od Tuđmana do Pupovca

"Slušaj, sine" – tako obično počinje svaki razgovor, još od vremena kad su ga smatrali najvećim fudbalskim šarmerom sa belim šalom.

A Miroslav Ćiro Blažević bio je mnogo toga. Hrvatskoj je doneo jedan od najvećih sportskih uspeha u istoriji – treće mesto na svetu. Bio je i veliki Tuđmanov prijatelj, mada je novinar Ivo Pukanić pisao da je Ćiro osvojio bronzu u ulizivanju Tuđmanu.

Blažević je bio i kandidat za predsednika Hrvatske 2005. Danas je ovaj 84-godišnji simpatizer HDZ-a odlučio da podrži Samostalnu demokratsku srpsku stranku.

Tarik Filipović, voditelj i glumac, autor poznate predstave "Ćiro", za RTS kaže da je Blažević ovim svojim gestom jednostavno pokazao da je čovek.

"I ja mislim da je pokrenuo jednu lavinu koja će se dobro odraziti na hrvatsko društvo, jer on je rekao ukratko – to su moji sugrađani i jedna od stranaka na političkoj sceni – u čemu je problem? Onoliko si velik koliko manjina možeš da štitiš u životu i ja se potpuno slažem sa njegovim gestom", kaže Filipović.

Novinar Ratko Dmitrović, koji je dugo živeo u Hrvatskoj, kaže: "Da su meni stavili deset Hrvata na spisak i rekli: pokaži jednog koji će učestvovati u kampanji za srpsku stranku, bez razmišljanja bih pokazao na Ćiru Blaževića. Ćiro je bio u HDZ-u, bio je kućni prijatelj Tuđmana, igrali su tenis, ali nikada nije ni dvosmisleno rekao ništa protiv Srba."

Ni za pisca Muharema Bazdulja, koji je rođen u Travniku, gde i Blažević, ova odluka nije iznenađenje.

„Mada je bio nepredvidljiv. On je s Bojne, to je jedno brdo danas skoro u centru Travnika, iz jedne prilično siromašne familije, i on je uvek govorio – da se u mojim okolnostima rodio Fabio Kapelo, on ne bi dobacio ni do turbeta", kaže Bazdulj.

Prvi beli šal Jugoslavije

Blažević je govorio da nikad nije bio bez posla. Imao je skoro 30 ugovora u karijeri, a najpoznatiji su oni trenerski. Slava je krenula iz Švajcarske, kada je Ćiro počeo da nosi bel šal, navodno po uzoru na partnera Grete Garbo, glumca Šarla Boajea.

"Dva najpoznatija šala u toj Jugoslaviji bili su njegov šal i šal Ibrahima Rugove, i ti modni detalji su iskakali od nekakve uštogljenosti po Jugoslaviji, kao što je Tupurkovski nosio onaj svoj džemper", ističe novinar lista Danas Zoran Panović.

Taj šal Maksimir će slaviti 82, kada je Dinamu, posle 24 godine, doneo titulu prvaka Jugoslavije. Tada je sa Dinamom osvojio i kup.

„To je deset godina nakon Maspoka i Ćiro tada kanališe taj razbijeni nacionalni talas, na neki način ga sakuplja i postavlja ga na tribine Maksimira. Ćiro Blažević na gospodski način oživljava nacionalni pokret sa odelom i belim šalom", kaže direktor RAS televizije Ratko Dmitrović.

"Oko njega kruže mnoge priče koje rastu kao kvasac", zapisaće 80-ih godina Aleksandar Tijanić. Imputirali su mu da je terao igrače u crkvu, da je uveo molitve kao deo psihološke pripreme. Blažević je odgovarao: "Trojica u timu se krste sa tri prsta, četvorica klanjaju Alahu, ostale odgajam u katoličkom duhu, zato na terenu imam tri boga uz sebe i ne mogu da izgubim."

I danas se mnogo raspravlja o tome kakav je Ćiro trener, ali mu niko ne spori da ume da stvori atmosferu. Tarik Filipović priseća se jedne situacije: "Jednom je uzeo original roleks, koji znaš koliko košta, bacio ga, zgazio i rekao – ovako treba zgaziti i igrača. I oni se svi razlete po terenu."

Govorilo se da je Ćiro Blažević kao Atila Bič Božji, da ne trpi druge moćnike i da se zato svuda kratko zadržava.

"Ja sam dinamovac, ali se tamo ne vraćam", rečenica je koju će izgovoriti mnogo puta. Reći će to i 80-ih, kada dolazi u Prištinu, sa drugačijom ambicijom. Svi u Prištini nosili su bele šalove, a legenda kaže da je licencu za proizvodnju imao lično Blažević.

"To je jedna čudna situacija, Prištinu su tada vodili kratko jedan Miroslav i jedan Milovan. Prvo je Miroslav Ćiro Blažević došao iz Švajcarske, digao Prištinu i spasio je od ispadanja iz lige, a onda je Milovan Đorić nastavio da vodi Prištinu. A Priština je tada imala najviše gledalaca u proseku na terenima bivše Jugoslavije", kaže Zoran Panović.

Dok je on bio trener Dinama, nije bilo mesta za Roberta Prosinečkog. Ostaće čuvena rečenica koju će kasnije i sam Blažević često ponavljati: "Ako on postane igrač, ja ću pojesti trenersku diplomu."

Na pitanje da li će doći u Zvezdu, jednom prilikom je rekao: "Ne daju mi jer sam Hrvat iz Travnika." Osamdesetih je govorio da je dinamovac, ali da je Zvezda najveći jugoslovenski klub i jedina za koju u Evropi znaju. Nije krio da je još od 80-ih imao veliku želju da dođe na Marakanu. Ali da ga Zvezda nije htela. 

"Svi su beznačajni u odnosu na Tuđmana"

"Da mi predsednik kaže – sruči sebi katedralu na glavu, ja bih to uradio", tako je Blažević opisivao svoj odnos prema Franji Tuđmanu. Govorio je svi su beznačajni u odnosu na njega.

"Iako sam 13 godina mlađi, daj bože da živim još samo toliko godina koliko će da proživi i moj predsednik." Pamti se i da je lopove koji su mu opljačkali sef molio da mu vrate samo Tuđmanovo pismo. Možda ga je zbog svega splitski Feral tribjun nazvao "Ronaldom među udvaračima, podrepašima, karijeristima i sličnom bratijom".

"Njegov odnos sa Tuđmanom je bio kao odnos Bate Živojinovića prema Miloševiću. Veliki čovek u svom poslu koji je bio fasciniran jednim političarem tog tipa", kaže Zoran Panović.

Muharem Bazdulj ističe da Blažević posle sticanja hrvatske nezavisnosti na nominalnom nivou, na nivou izjava, izrazito jako podržava Tuđmana, ali on nikad zapravo ne ide neprijateljski i šovinistički prema drugima. "On slavi ono što smatra svojim, ali nikada ne ide đonom na neprijatelja."

Franjo Tuđman je Blaževića ponovo doveo u Dinamo. Bilo je to vreme kada se Dinamo zvao Kroacija. Ne zna se da li je tada ili mnogo ranije Ćiro zaradio uvredu koju će kasnije uspeti da pretvori u svoj marketinški trik.

"On kaže, meni je, sine, žao što su meni vikali – Ćiro, pederu! Ja pobeđujem, a oni meni – Ćiro, pederu, ja treći na svetu, a oni meni – Mi smo pederi, Ćiro je naš. Meni je žao, sine, što sam pokazao tribini da me to boli, a tribina je kao motor, ne radi na benzin nego na tuđu krv", kaže glumac Tarik Filipović.

Blaževića će 90-ih, u čuvenoj aferi Tapi, hapsiti francuska policija zbog nameštanja utakmica. Ipak, Ćiro se izvukao i onda trijumfovao. Hrvatskoj je sa Svetskog prvenstva u Francuskoj 1998. doneo bronzu.

Blažević je jednom za fudbalere stare Jugoslavije rekao: "Njihov problem je što brzo zadovolje svoje ambicije. Pobede Real, ali izgube od Čukaričkog. Dođu u Rim, ali ne vide papu, već se zadovolje time što su videli Rim." Za Ćiru je bronza 1998. bila kao da je video papu.

Ipak, nakon Francuske, Blažević je imao još jednu veliku želju – da pobedi Jugoslaviju. Želju zbog koje će podneti ostavku. U kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2000. najpre je bilo nerešeno, bez golova, u Beogradu, pa je u čuvenoj utakmici na Maksimiru bilo 2-2. Hrvatska nije prošla, dalje su otišle Jugoslavija i Irska.

U trci za predsednika Hrvatske

Fudbal je 2005. zasitio Ćiru Blaževića. Kao trener Varteksa odlučio je da se kandiduje za predsednika Hrvatske kako bi pobedio Mesića. Na kraju je osvojio samo 0,80 odsto glasova.

Ovaj Travničanin 2008. vodio je reprezentaciju Bosne i Hercegovine. Nekoliko godina kasnije reći će: "Šta je loše u tome što želim da budem selektor Republike Srpske?" Govorio je da ne bi mogao da odbije ako bi ga pozvao njegov prijatelj Milorad Dodik, da bi vodio Srpsku protiv Srbije na prijateljskoj utakmici u Banjaluci. I sve to govorio je dok je bio trener Slobode iz Tuzle.

Za Blaževića je veliki korak ka pomirenju Srba i Hrvata bio dolazak Roberta Prosinečkog u Zvezdu pre nekoliko godina. Govorio je da su Srbija i Hrvatska u najboljim odnosima u poslednje dve decenije, da su za to najzaslužniji predsednici Boris Tadić i Ivo Josipović, ali da sada deo tereta preuzima i Prosinečki.

Ipak, kada je Hag oslobodio Antu Gotovinu i Mladena Markača, Blažević je rekao da je to najveća stvar koja se desila Hrvatskoj. Kao jedina javna ličnost potpisao je peticiju protiv ćirilice u Vukovaru. Tada je rekao: "Ja ćirilicu čitam jednako kao i latinicu, ali zbog reakcije stanovnika Vukovara, trebalo bi ćirilicu odložiti."

"Ali da mu je neko od državnika rekao – mi mislimo da bi bilo dobro da na vratima uglednih Hrvata stoji prezime na ćirilici, Blažević bi rekao: sine, to je sjajno, neka stoji kod mene na ćirilici", kaže Ratko Dmitrović.

Danas, kada se u Hrvatskoj bilbordi na ćirilici ispisuju psovkama na latinici, Ćiro Blažević je odlučio da na izborima za Evropski parlament podrži Milorada Pupovca. Nakon toga, na društvenim mrežama osvanule su bizarne umrlice, na kojima je pisalo – 15. maja nas je napustio trener svih trenera, Miroslav Ćiro Blažević.

Kada ga je jedan hrvatski novinar pitao za komentar, Ćiro je kroz smeh odgovorio: "Nema mnogo ljudi koji imaju tu privilegiju da čitaju svoju umrlicu. Ko go da je to napisao, napiši da sam mu zahvalan."