Dan sećanja na žrtve ustaškog zločina u Donjoj Gradini

Obeležavanje je počelo služenjem liturgije u Crkvi Svetih apostola Petra i Pavla u Kozarskoj Dubici, nakon čega su položeni venci na grobnom polju Topole.

Vence su položili predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik, predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović, premijeri RS i Srbije – Radovan Višković i Ana Brnabić, predsednik Narodne skupštine RS Nedeljko Čubrilović, ministri u vladama Srpske i Srbije, predstavnici lokalnih zajednica iz Republike Srpske, potomci žrtava jasenovačkog sistema logora, predstavnici diplomatskog kora i međunarodnih organizacija.

Na grobnom polju Hrastovi služen je pomen srpskim, jevrejskim i romskim žrtvama ubijenim u jasenovačkom sistemu hrvatskih koncentracionih logora.

Parastos srpskim žrtvama služio je patrijarh srpski Irinej, nakon čega je upućena jevrejska i romska molitva.

Memorijalni kompleks u znak sećanja na nevine žrtve

Nakon polaganja venaca, Ana Brnabić je najavila ulaganja u Memorijalni kompleks u Donjoj Gradini kako nikada ne bi izbledela sećanja na nevine žrtve.

"Uložićemo napore da negujemo uspomene na žrtve Jasenovca, da ih snažnije i odlučnije zaštitimo od zaborava i da pokažemo naše poštovanje prema njima i svemu što su predstavljali. Takođe ćemo uložiti značajna sredstva i energiju u obnovu i izgradnju Memorijalnog centra Donja Gradina. Dugujemo to nevinim žrtvama, ali i pokolenjima da iz godine u godinu podsećamo svet na razmere monstrouznog zločina počinjenog u Jasenovcu", istakla je Brnabićeva.

Ističe da prisustvo i odavanje pošte jeste potreba i potvrda da se nikada ne zaborave teška, nezamislivo užasna vremena kroz koje je srpski narod prolazio, i kako kaže – preživeo i uprkos svim tragedijama opstao.

"Ovde smo iz godine u godinu i zauvek. To je naša obaveza, odgovornost, zalog za budućnost, za budućnost u koju ćemo znati da cenimo život i slobodu, ljubav prema otadžbini ali i ljubav i poštovanje prema drugom ljudskom biću bez obzira na veru, naciju, verovanje ili sve naše različitosti", navela je premijerka.

Dodaje da kao što svet zna za Aušvic, Dahau, Mathauzen, mora znati i za Ciglanu, Staro Sajmište ili Jadovno.

Nada se da se u budućnosti među nacijama neće praviti razlika po boji kože, naciji i veri već da će se ljudi deliti na ljude i neljude.

Dodik: Zločin ne sme biti zaboravljen

Predsedavajući predsedništva BiH Milorad Dodik podsetio je na zlo ustaškog režima i monstrouzna stradanja u Jasenovcu i Donjoj Gradini, pre svega srpskog, ali i svih ostalih naroda.

Dodik je rekao da zločin u jasenovačkim logorima ne sme biti zaboravljen i da je zato srpska država sinonim za slobodu srpskog naroda. "Tek 27 godina obeležavamo ovo strašno stradanje koje se dogodilo pre više od 70 godina u Drugom svetskom ratu. To govori da se htelo sakriti strašno stradanje Srba, Jevreja i Roma, među kojima je bilo i 20.000 dece", rekao je Dodik.

Istakao je da su deca ubijana na najmonstruoznije načine, odnosno da su živa stavljana u vreće, koje su zavezane bacane u reku Savu.

Smatra važnim to što Republika Srpska i Srbija zajedno obeležavaju Dan sećanja na stradanje jasenovačkih žrtava, napominjući da je od izuzetnog značaja što će u Donjoj Gradini biti veliki memorijalni kompleks da bi sećanje na nevino stradale bilo sačuvano.

Cvijanović: Simbol genocida i ogromna istorijska rana

Predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović poručila je da je Jasenovac, kao mesto najmasovnijeg stradanja Srba u Drugom svetskom ratu, simbol genocida i ogromna istorijska rana koja nikada neće do kraja zaceliti i da je nastao na stranicama mržnje, bolesne, mračne ideologije i konceptu istrebljenja.

"Stradanje koje se ovde desilo više je od genocida, a ni pravna, ni moralna terminologija ne poznaju primerenu kvalifikaciju za zlodela, neljudskost i svirepost metoda kojima su vršene egzekucije ili za ideološko-politički koncept koji je iza toga stajao", rekla je Cvijanovićeva.

Podsetila je da će na osnovu dogovora predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsedavajućeg Predsedništva BiH Milorada Dodika vlade Srbije i Republike Srpske zajednički finansirati izgradnju spomen-područja i memorijalnog kompleksa u Donjoj Gradini, što će značajno doprineti negovanju kulture sećanja i promociji istine.

Predsednica Srpske je napomenula da se, kada se priča o Jasenovcu i Donjoj Gradini, istovremeno govori i o Jadovnu, Prebilovcima, Drakuliću, Šargovcu, Motikama, Garavicama kod Bihaća, o Starom Brodu i Podrinju, kao i svim drugim mjestima krvavih i zastrašujućih ustaških pohoda.

Cvijanovićeva je podsetila da je ogromna cena plaćena za slobodu i u proteklom ratu, ali je napomenula da bi bila i mnogo veća da nije bilo Republike Srpske, zbog čega je važno čuvati i jačati njene institucije, a u okviru BiH očuvati balans potreban za normalnu koegzistenciju i saradnju.

Irinej: Vapaj se čuo do neba, ali nije do Zagreba i crkvenih predstavnika

Patrijarh srpski Irinej izjavio je u Donjoj Gradini da su u ustaškom zločinu u Jasenovcu učestvovali i oni koji je trebalo da šire ljubav i čitaju Jevanđelje i da su mnogi od njih okrvavili ruke do lakata, čak bili rekorderi u činjenju zločina.

Naglasio je da se vapaj dece čuo do samog neba, ali ne do Zagreba i crkvenih predstavnika, i to ne što nisu mogli da čuju, već nisu želeli.

Patrijarh je istakao da samo Bog zna koliki je broj onih koji su ubijeni u najstrašnijim mukama. "Još se vodi velika diskusija koliki je taj broj. Veoma veliki. Oni najobjektivniji istraživači smatraju da je prešao milion", naveo je patrijarh.

Poručio je da osveta ne sme da bude predmet razmišljanja, jer je srpski narod hrišćanski, pravoslavni, koji sluša Božje zapovesti i trudi se da ih koliko može ispuni.

Grajf: Dići glas protiv antisemitizma i revizije istorije

Izraelski istoričar Gideon Grajf poručio je da treba dići glas protiv zastrašujućeg trenda antisemitizma i revizije istorije Drugog svetskog rata svuda u svetu. "To dugujemo budućim generacijama, to dugujemo našim precima", rekao je Grajf.

Istakao je da je moralna dužnost i obaveza svih nacija da ne dozvole da se jasenovačko mučeništvo ponovi, te je ovom prilikom dao podršku izgradnji memorijalnog centra u Donjoj Gradini.

"Naša je moralna dužnost da budemo ovde u ime Srba, Jevreja i Roma koji su brutalno ubijeni, a posebno prema 20.000 dece", rekao je Grajf, koji je i autor knjige "Jasenovac - balkanski Aušvic" .

Sistem logora smrti NDH obuhvatao je oko 80 logora. Logor Donja Gradina, jedno od najvećih stratišta jasenovačkog logora oformljen je 1942. godine u sistemu ustaškog logora Jasenovac, i bio je aktivan sve do završetka Drugog svetskog rata 1945. godine i sloma NDH.

Prostirao se na 116 hektara, sa skoro 65.000 kvadratnih metara masovnih grobnica.

Na osnovu prvih ekshumacija, koje je uradila državna komisija Federativne Narodne Republike Jugoslavije, a koje je potvrdio centar "Simon Vizental", zaključeno je da je u jasenovačkim logorima nestalo – 500.000 Srba, 80.000 Roma, 32.000 Jevreja i nekoliko desetina hiljada antifašista različitih nacionalnosti. 

U Memorijalnom kompleksu Jasenovac, koji danas pripada Hrvatskoj, kao žrtve su navedeni samo oni koji su identifikovani, odnosno 83.145 ubijenih. Među stradalima za 1.337 dana postojanja logora Jasenovac bilo je više od 20.000 dece.