Poslanici kritukuju EK: Ponašanje Hrvatske loš primer za zemlje Zapadnog Balkana

Slovenački poslanici su navode da tišina u ovom pitanju predstavlja opasan primer i za zemlje Zapadnog Balkana i šalje poruku da se ono što je dogovoreno ne mora nužno i poštovati.

"Uzimajući u obzir složenost odnosa širom regiona, to bi moglo imati ozbiljne posledice za budućnost regiona Zapadnog Balkana i njegovu stabilnost", poručili su poslanici u otvorenom pismu Žan Klodu Junkeru.

Evropski poslanici Tanja Fajon, Ivo Vajgl, Franc Bogovič i Igor Šoltes u pismu predsedniku Evropske komisije izneli su veliku zabrinutost zbog činjenice da EK ne izvršava svoju obavezu da poštuje, zaštiti i promoviše vladavinu prava koja je najvažniji zajednički imenitelj Evropske unije i šire međunarodne zajednice.

"Mi smo veoma zabrinuti zbog ponašanja Komisije u slučaju pravnoobavezujuće arbitražne odluke kojom je Arbitražni sud odredio kopnenu i morsku granicu između Republike Slovenije i Republike Hrvatske. Nedostatak transparentnosti i neaktivnost Komisije veoma su zabrinjavajuć i štetni za vrednosti i kredibilitet Unije. Štaviše, to šalje pogrešnu poruku da je ignorisanje vladavine prava nešto što je danas prihvatljivo u Evropi", navode slovenački poslanici u EP.

Oni dodaju da je pravna služba savetovala Evropsku komisiju da podrži položaj Slovenije u sporu sa Hrvatskom, ali da je sam Junker odlučio da o tome ne razgovara.

"Ovo pitanje je test ne samo za Evropsku komisiju, već i za Evropsku uniju kao takvu, jer ako ne može zaštititi vladavinu prava unutar Unije, onda teško da može biti u mogućnosti da drži lekcije drugim entitetima u međunaodnoj zajednici, uključujući zemlje kandidate", stoji u tekstu.

U zaključku slovenački poslanici pozivaju predsednika Evropske komisije da nedvosmisleno i transparentno zatraži od Hrvatske da poštuje vladavinu prava i sprovodi obavezujuću arbitražnu odluku bez daljeg odlaganja.

Arbitražni sud za granični spor između Hrvatske i Slovenije odlučio je prošle godine da Slovenija kroz hrvatske teritorijalne vode dobije spojnicu svojih teritorijalnih voda i međunarodnog mora, te da joj pripadaju tri četvrtine Piranskog zaliva što predstavlja i konačnu odluku o razgraničenju Hrvatske i Slovenije na kopnu i na moru.

Hrvatska se ranije povukla iz postupka i naglasila da neće sprovesti sadržaj presude.