Pilsel: Smena Bozanića retka "patka", ali nije isključena

Pilsel, međutim, nije isključio mogućnost da prvi čovek Crkve u Hrvata ipak ode iz, na primer, zdravstvenih razoga ili unapređenja.

Pilsel u izjavi za Tanjug, ukazuje da se umesto zagrebačke nadbiskupije povodom teksta glavnog urednika Globusa Zdravka Milinovića, oglasio predsednik Hrvatske biskupske konferencije, zadarski nadbiskup, Želimir Puljić, koji je praktično apelovao na hrvatsku javnost da ne naseda "takvim dezinformacijama".

"Sadržaj napisan u članku (Globusa) odudara od uhodanih postupaka Svete stolice i nije utemeljen na zvaničnim informacijama", rekao je Puljić.

Pilsel kaže da pisanje Globusa nije neuobičajeno jer svakog meseca u poslednje dve godine neki novinar smenjuje Bozanića.

"Ima povoda, ljudi su nezadovoljni radom Bozanića, a puštaju se i "patke" iz političkih kuloara", kaže Pilsel, inače, jedan od najboljih poznavala religijskih i crkvenih pitanja na ovim prostorima.

Razlozima za nezadovoljstvo radom Bozanića, kaže Pilsel, posebno katoličkih nacionalista, mogao bi se napuniti čitav jedan rezervoar.

Među važnije razloge izdvaja to što je papa Franja formirao Međucrkvenu komisiju za utvrđivanje činjenica o liku i delu kardinala Alojzija Stepinca pre, tokom i posle Drugog svetskog rata.

"Ima sveštenika koji ne razumeju šta je papa hteo kada je predložio formiranje takve komisije. Nezadovoljni katolički nacionalisti optužili su Bozanića da je bio mlitav i da je popustio u borbi između Zagreba i Beograda", kaže Pilsel.

Pilsel, koji je prvi objavio dva pisma patrijarha SPC upućena papi Franji iz kojih se, kaže, videlo da šef vatikanske države prihvata neke argumente patrijarha Irineja, odnosno Sinoda SPC o Stepincu, podseća da je nakon toga u Hrvatskoj nastala konsternacija.

Nakon toga, navodi, saznao je da je Bozanić boravio u Vatikanu i da je iz prve ruke bio obavešten o planovima pape da formira Međucrkvenu komisiju, ali je to osam meseci sakrivao od hrvatske javnosti.

"Kada je stvar eksplodirala Bozanić je optužen da nije sprečio formiranje te komisije, kao da je on mogao da se suprotstavi papi i kaže mu da to nije ni mudro ni pametno da Stepinca stavlja pred SPC, odnosno nekoj komisiji", rekao je Pilsel.

Kao poslednji razlog nezadovoljstva radom Bozanića navodi ratifikaciju Istanbulske konvencije.

"Razumljivo je da je (vladajuća) HDZ, koja je bila podeljena oko pitanja ratifikacije Instanbulske konvencije u hrvatskom parlamentu nije srećna što je Bozanić, kao najglasniji biskup u Hrvatskoj, dao krila mnogim lažima koje su dolazile na račun vlade i (premijera Andreja) Plenkovića lično iz ekstremno desnih katoličkih struktura", naveo je Pilsel.

Tvrdilo se, podsetio je, da hrvatska vlast hoće da uvede rodnu ideologiju, o čemu se pozitivno izjasnio i papa Franja.

Iako u tom dokumentu nema ni govora o rodnoj ideologiji, već je naglasak nad "alatima" koji bi Hrvatskoj trebalo da omogući borbu na smanjenju nasilja nad ženama, u vazduhu je, kaže Pilsel, u vazduhu je ostao da visi neprijatan osećaj napetosti.

To se, dodao je, posebno videlo na Dan državnosti kada tradicionalno Bozanić predvodi misu u prisustvu predstvnika državog vrha.

"Posle toga su se sastali Bozanić i Plenković, ali je ta tenzija ostala, kao da se izgubilo neko poverenje između Kaptola i Banskih dvora", pojašnjava Pilsel, koji je i glavi urednik portala Autograf.

Pilsel je Tanjugu spomenuo da su kriva i neka finansijska poslovanja, kao što je bilo u slučaju ''afere prebendari'' zagrebačke nadbiskupije, dogodilo se i u nekim drugim biskupijama kao što su Mariborska ili Dubrovačka.

Sasvim je jasno da, pojasnio je Pilsel, Josip Bozanić ne odgovara za rad drugih biskupija.

"Nadbiskupu Bozaniću se zamera da nije vodio računa, skoro deset godina, o pozadini poslovanja Zbora prebendara zagrebačke nadbiskupije (zbog čega se dogodila šteta od gotovo 50 miliona evra i zbog čega je sankcionisao i suspendovao većinu članova Zbora prebendara)", naveo je Pilsel.

Naime, još jednom precizira Pilsel, Josip Bozanić odgovara samo za poslovanje vlastite zagrebačke nadbiskupije.

A tu su, kaže, i razna "podmetanja sveštenika na temu ko su homoseksualci, a ko heteroseksualci, kao i priče o njihovim međusobnim tučama", kao i sisački biskup Vlado Košič sa svojim ekstremnim izjavama, poput one da se kao zvanični pozdrav Hrvatski oružanih snaga proglasi ustaški poklič "za dom spremni", što je, naravno, osudila gotovo cela hrvatska javnost.

Inače, Bozanić je u poslednje vreme veoma hvalio Košiča posebno ističući njegovo javno delovanje, pa se mnogi ljudi bune zbog nacionalističkog skretanja Crkve u Hrvatskoj.

"I kada sve te priče dođu do pape, on ne može da bude oduševljen. Ali, ako bismo analizirali odnos snaga unutar biskupata prevaga onih koji nisu na liniji pape Franje nije tako negativna", kaže Pilsel koji smatra da ne stoji rečenica Milinovića da je papa Franja nezadovoljan i odnosom konzervativne većine u odnosu na tzv. liberalno krilo koje je on postavio u crkvi u Hrvata.

Ima, međutim, ističe Pilsel onih starijih biskupa poput požeškog, Ante Škvorčevića, koji je veoma zainteresovan za ekumenski dijalog i jedan je od prvih koji je nedavno boravio u Carigradu kod patrijarha Vartolomeja, a ima i dobre odnose sa vladikom zapadnoslavonskim Jovanom i mitropolitom Perićem.

"Iako ima tu svašta, nisu svi (u crkvi) desničari", kaže Pilsel, uveren da je pisanje Globusa samo još jedna priča više o smenjivanju Bozanića ili, kako je to nazvao "jedna retka patka".

Ipak, treba, kaže, ostaviti "jedan mali prozor otvorenim" jer iskustvo je do sada pokazalo da Vatikan može da odluči da nekog promoviše i da Bozanić ode - ili u prevremenu penziju iz zdravstvenih razloga ili da bude unapređen.

"A to se može dogoditi svakom biskupu", zaključio je Pilsel.