Dodik demantuje da je sa Putinom razgovarao o secesiji RS

"Ruska Federacija je najprincipijelniji čuvar međunarodnog prava u BiH od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma i nikada ni od jednog zvaničnika te zemlje nije se moglo čuti, ni javno ni tajno, ništa suprotno međunarodnom pravu i samom sporazumu", izjavio je predsednik RS Milorad Dodik.

Dodik je odbacio "sve neistine, spekulacije i konstrukcije" koje je izneo politički analitičar iz berlinskog Saveta za politiku demokratizacije Bodo Veber u vezi sa navodnom secesijom Srpske i navodnim razgovorima o toj temi sa Rusijom.

Dodik je Veberu poručio da je "Rusija isuviše ozbiljna država, a njen predsednik Vladimir Putin isuviše ozbiljan državnik da bi pre, tokom ili nakon Krima razgovarao sa njim o toj temi".

"Gospodin Veber se samo uklapa u politički trend koji je u poslednje vreme zahvatio deo Evrope, u kojem se države i narodi zastrašuju Rusima i ruskim uticajem, kreirajući netačne i neutemljene analize", rekao je Dodik, preneo je RTRS pozivajući se na Srnu.

Dodik je to rekao upitan da prokomentarište Veberove tvrdnje da je "neposredno posle izbijanje krize na Krimu, Putin nagovarao predsednika Srpske da uđe u avanturu secesije Republike Srpske".

Dodik je istakao da institucije Republike Srpske nikada nisu na dnevni red stavile pitanje secesije od BiH, niti je ikada o tome razgovarao sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom.

"Rusija je i suviše ozbiljna država, a predsednik Putin i suviše ozbiljan državnik da bi i pre Krima i tokom Krima ili nakon Krima razgovarao sa mnom o navodnoj secesiji", jasan je Dodik.

Predsednik je poručio Veberu i da bi, ukoliko se već bavi regionom i Republikom Srpskom, za početak trebalo da zna da je ovde odavno višepartijski sistem i da je parlamentarna demokratija na nivou pojedinih evropskih država.

Veber: Distanciranje Beograda od Dodika – šansa za razvoj

Ranije je politički analitičar iz berlinskog Saveta za politiku demokratizacije Bodo Veber rekao da će onog dana kada se zvanični Beograd, a pod pritiskom EU, javno distancira od destruktivne politike predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, to biti kraj "jednopartijskog režima u RS i početak ozbiljnih prilika za demokratski razvoj i prosperitet u BiH".

On je u intervjuu za zagrebački portal Indeks kazao, odgovarajući na pitanje kako vidi aktuelnu politiku Srbije prema BiH, da EU treba da izvrši veći pritisak, a ne da sluša tvrdnje predsednika Srbije Aleksandra Vučića da ne može da kontroliše Dodika.

Prema njegovim rečima, u vreme predsednika Borisa Tadića, zvanična politika Srbije zloupotrebila je BiH i RS za domaće političke ciljeve, čime je podržala "destruktivnu politiku Milorada Dodika, destruktivnu za BiH u celini, ali i za većinu građana Republike Srpske".

"Kada je 2012. godine Aleksandar Vučić stupio na političku scenu Srbije kao vladar, prvo se činilo da on ima umereniju bilateralnu politiku prema BiH, delom i zbog toga što mu Dodik politički ne treba. Nažalost, u zadnjih nekoliko godina, čini se da je potpuno nestala ta prvobitna razlika politike prema BiH i RS u odnosu na njegovog prethodnika. To je politika podrške Dodika za domaću političku upotrebu, s jednom pričom za zapadne saveznike i drugom na domaćem terenu", tvrdi Veber.

"Rastući uticaj Rusije proizvod slabosti politike Eu i SAD"

Govoreći o uticaju Rusije, Turske i drugih zemalja koje nisu članice EU na Zapadni Balkan, on je ocenio da rastući uticaj Rusije na Balkanu nije rezultat nekakve političke snage Rusije, nego proizvod slabosti politike EU i SAD na Zapadnom Balkanu.

"Rusija, koja nema nekakav strateški interes na Balkanu, jednostavno lako iskorišćava politički vakuum koji je Zapad ostavio iza sebe u regionu, da poveća svoj globalni uticaj putem uloge remetilačkog faktora", rekao je Veber.

On je kazao i da je Savet za politiku demokratizacije još pre nekoliko godina upozorio na "destruktivan politički uticaj Putinove Rusije na Zapadni Balkan", tako što je u dokumentu iz 2014. godine govorio o uticaju krize u Ukrajini na politiku Zapada prema Zapadnom Balkanu.

"Ekskluzivno smo objavili informaciju da je neposredno posle izbijanje krize na Krimu, Putin nagovarao Milorada Dodika da uđe u avanturu secesije Republike Srpske – i da ga je u tom poduhvatu zaustavio tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić, koji je odbio da mu pružiti podršku Srbije. Tada ta eksplozivna vest, potvrđena od Vučića prema više zapadnih diplomata, nikoga nije zanimala, nijedan zapadni medij nije je preneo", rekao je Veber.

On je dodao i da je od prošle godine, kada se predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker iznenada setio Zapadnog Balkana i to opravdao velikom pretnjom Evropi zbog delovanja trećih aktera, ta ignoracija prema ulozi Rusije naglo prešla u "svojevrsnu histeriju".