Izbrisani i nevidljivi, kako do uskraćenih prava u Sloveniji?

Posle 40 godina života u Sloveniji, nekašnji podoficir JNA Staniša Milenović izbrisan je iz slovenačkog državnog registra. Te 1992. godine imao je rok od 24 časa da napusti svoj grad i porodicu, a 10 godina mu je trebalo da vrati svoja prava.

"Vratio sam se posle šest i po godina, onda su Slovenci uveli te vize a vizu mi ne daju. Sretali smo se u Mađarskoj i objasni deci, unuku od četiri-pet godina kako oni mogu da idu u Sloveniju a ja ne, kako da im objasnim da ja nisam kriminalac i da nisam ništa napravio", objašnjava Staniša Milenović.

Najveći broj onih kojima je jedna uredba promenila sve, danas živi u Srbiji. Tako i Mile Ćulibrk – 22 godine se bavio ugostiteljstvom u Ljubljani i odjednom, u tom gradu je postao stranac.

"Četiri godine sam čekao za državljanstvo, u stvari sam dve čekao jer nisam imao više od čega da živim, uzmu ti stan, stanarsko pravo, četiri godine državljanstvo, evo sad će biti četiri godine da čekam stalni boravak", kaže Marko Novak, porodica izbrisanih.

Evropski sud za ljudska prava doneo je presudu posle koje je Slovenija donela zakon kojim je omogućila rešenje problema onima koji su ponovo dobili pravo boravka u toj zemlji. Zakon je bio vremenski ograničen i malobrojnima je omogućio odštetu od 50 evra do 13.000 evra po osobi. 

"Taj zakon nama ne ide u korist, Strazbur i sam Savet Evrope je podržao na kraju taj zakon i rekao da po grupnoj tužbi koju je vodio italijanski advokat Sakući rečeno je da nismo iskoristili sva pravna sredstva u Sloveniji i po tome smo odbijeni", ističe izbrisani iz Ljubljane Mile Ćulibrk. 

U Strazburu se vodi još nekoliko sporova koji bi mogli da pomognu izbrisanima. Srbija drugoj državi ne može da sugeriše kako da rešava problem, ipak, u Ministarstvu spoljnih poslova kažu da se razgovara o tom pitanju.

"Neki problemi proističu iz kvalitetnog okončanja sporazuma o sukcesiji, i mnoga pitanja, prvenstveno materijalne i nematerijalne imovine se kroz sve anekse provlače. Nastavićemo da kroz konzularne i druge konsultacije ukazujemo na ovaj problem i tražimo rešenja. Možda su neka od rešenja da Slovenija donese propise kojima bi produžila ove rokove", smatra državni sekretar Ministarstvo spoljnih poslova Veljko Odalović. 

Od 1992. izbrisani su se dva puta ponovo upisivali u slovenačke knjige. Od 2010. do 2013. od 2.000 zainteresovanih tu mogućnost je dobilo oko 150 ljudi. Ako ne bude novih rokova, većini izbrisanih ostaje nada u ishod privatnih parnica pred slovenačkim sudovima.