Kipar, drugi krug predsedničkih izbora

U drugom krugu predsedničkih izbora snage će odmeriti dosadašnji predsednik Kipra Nikos Anastasijades i nezavisni kandidat i levičar Stavros Malas, prenela je agencija Rojters. Biračko pravo na Kipru ima 550.000 građana.

Anastasijades (71) iz hrišćansko-demokratske stranke "Demokratski zbor" je u prvom krugu predsedničkih izbora održanih 28. januara osvojio 35,5 odsto glasova, a njegov rival nezavisni kandidat Stavros Malas (50), koga je podržala Komunistička partija AKEL, 30,25 odsto glasova.

Anastasijadis je završio pravni fakultet, a magistraturu na Univerzitetu u Londonu.

Predstavlja političku "staru gardu" i kaže da je zahvaljujući njegovom iskustvu i političkom umeću načinjen napredak u poslednjoj rundi pregovora sa kiparskim Turcima o ponovnom ujedinjenju ostrva kao federaciji sa dve zone.

To je, prema njegovoj oceni, najbliže što su se za više od četiri decenije primakli dogovoru prihvatljivom za obe strane.

Anastasijades ističe da su mirovni pregovori i dalje njegova glavna briga i obećava da će ih ponovo pokrenuti ako bude izabran.

Malas je doktor nauka specijalizovan za genetiku i nakon 14 godina provedenih u Britaniji gde je i doktorirao vratio se na Kipar 2001. i nastavio da radi u Kiparskom Institutu za genetiku i istraživanje.

Politikom je počeo da se bavi 2011. godine, kada je bio imenovan za ministra zdravlja.

Ostavku na tu funkciju podneo je oktobra 2012, pošto je odlučio da se kandiduje na predsedničkim izborima 2013, kada je uspeo da osvoji 43 odsto glasova.

Malas kritikuje Anastasijadesa zbog efekata koji je trogodišnji paket mera štednje imao na srednju klasu, budući da je Kipar od 2013. tražio od partnera Evrozone paket pomoći da bi izbegao bankrot usred bankarske krize pogoršane prekomernom državnom potrošnjom.

Kipar je podeljen 1974. godine nakon što je Turska okupirala severni deo ostrva, što se dogodilo ubrzo pošto su u Nikoziji državnim udarom na vlast došli pobornici ujedinjenja sa Grčkom.

Turska je jedina zemlja koja priznaje "Tursku republiku Severni Kipar" i tamo drži oko 30.000 vojnika.

Južni, grčki deo Kipra je međunarodno priznat i u članstvu je Evropske unije.