Nimic u Atini i Skoplju, dani odluke

Prvi sastanak američkog diplomate, koji još od 1999. godine pokušava da pronađe kompromisno rešenje, je sa grčkim ministrom spoljnih poslova Nikosom Kocijasom, a u sredu putuje u Skoplje na seriju razgovora sa zvaničnicima makedonske vlade.

Dolasku Metjua Nimica prethodile su pozitivne poruke obe strane, uključujući i odluku vlade Zorana Zaeva da preimenule aerodrom u Skoplju i autoput, kojim je Skoplje jednostrano pokušalo da stvori pozitivnu atmosferu pred nastavak pregovora.

Kocijas je sastanak opisao kao konstruktivan i kreativan, navodeći da je Nimicu objasnio stav Atine, uključujući i grčki stav o suštini budućeg  sporazuma.

Šef grčke diplomatije je, takođe, naveo da će se sa mkedonskim kolegom, Nikolom Dimitrovim sastati kada Atina pripremi predlog rešenja.

Odgovarajući na pitanje kada bi četvrt veka dug spor mogao biti rešen, Kocijas je odgovorio: "Što brže, to bolje".

Ipak, grčki ministar je izrazio izvesne rezerve oko krajnjeg ishoda, upozoravajući da bi u slučaju nuspeha ove runde inicjative "ceo proces bio vraćen na početak".

Nimic je, pak, rekao da je svima jasno da je "došlo vreme za odluke", te da je svima jasno "o čemu se govori i koji su problemi".

Posrednik UN nije želeo da govori o konkretnim predlozima, potvrđujući indirektno da su neki od predloga "procurili" u javnost.

"Ja sam posrednik, a ne sudija. Predložio sam najbolja rešenja moguća u ovom trenutku", rekao je Nimic.

Nimic, koji je na meti ozbiljnih kritika jer već dve decenije ne uspeva da pokrene proces sa mrtve tačke je, pred dolazak na Balkan, uputio vladama u Atini i Skoplju četiri strane dug predlog rešenja, koji su iza zatvorenih vrata razmatrali zvaničnici obe države.

Iako su ključni političari, premijeri Zaev i Aleksis Cipras podržali inicijativu da se spor reši do leta, protivnici ovakvog načina rešavanja problema organizovali su proteste, koji su u Solunu privukli desetine hiljada ljudi, dok se u Skoplju okupilo svega nekoliko stotina demonstranata.

Ujedinjene nacije već 27 godina pokušavaju da pronađu kompromisno rešenje oko naziva Makedonije. Atina ne priznaje naziv "Republika Makedonija" i tvrdi da je to ime severne grčke provincije i to od antičkih vremena. Grčka je zbog toga blokirala prijem Makedonije u NATO.

Zbog spora sa Grčkom, Makedonija je posle proglašenja nezavisnosti 1991. godine, primljena u UN pod privremenim nazivom Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija.