Čović traži aktiviranje Plana za članstvo u NATO-u

U pismu, koje Čović, između ostalog, uputio i predsedniku SAD Donaldu Trampu, britanskoj premijerki Terezi Mej i nemačkoj kancelarki Angeli Merkel, ističe se da je MAP, odnosno Plan aktivnosti za članstvo u NATO-u, izuzetno važan.

Čović ocenjuje da je BiH suočena sa velikim problemom nasleđa radikalizovanih pojedinaca, koji su iz islamskih zemalja došli tokom rata, ali i zbog odlaska građana BiH na strana ratišta, objavio je bosanskohercegovački servis televizije N1.

Predsedavajući Predsedništva BiH u pismu, kako navodi N1, nije spomenuo Rezoluciju o vojnoj neutralnosti Republike Srpske, niti da u BiH postoje suprotna mišljenja političara, kada je reč o pristupanju NATO, već sve nesuglasice svodi na rečenicu da "veza sa NATO i sećanja na aktivnosti NATO-a nisu ista svim ljudima".

Čović je rekao da je pre slanja pisma informisao ostale članove Predsedništva BiH o tome.

Bošnjački član Predsedništva Bakir Izebegović kaže da se o pismu nisu složili svi članovi Predsdništva.

"Da je Čovićevo pismo usaglašeno u Predsedništvu BiH, ne bi bilo onakvih bespotrebnih kvalifikacija i predimenzioniranja jednog problema koji se smanjuje", ocenio je Izetbegović.

Prema njegovim rečima, 18 meseci nije zabeležen nijedan povratak sa sirijskog ratišta. Prema tome, ono je bespotrebno. Ono može samo obeshrabriti one u NATO koji bi da ubrzaju put BiH ka atlantskim integracijama", naveo je Izetbegović.

Srpski član Predsedištva Mladen Ivanić je rekao da pismo ne komentariše, jer predsedavajući Predsedništva, kako je rekao, ima pravo da ih pošalje.

"I on, ako ih je poslao, poslao je", rekao Ivanić kratko.

Inače, u Čovićevom pismu navodi se, između ostalog, da u BiH postoje određene specifičnosti, kakve nema ni jedna država u njenom okruženju - nasleđe bivših učesnika rata u BiH, a koji su došli iz islamskih zemalja, kao i odlazak radikalizivanih građana BiH na strana ratišta.

"Dodatno, njihov povratak u BiH postaje vrlo značajan test za sigurnosne i druge institucije BiH koje brinu o miru i stabilnosti države. Ovo naročito važno pitanje, i za BiH i šire okruženje, pokazaće snagu BiH da se odupre jednoj od najvećih kriza za svako društvo, kao i za čovečanstvo u celosti - terorizam i radikalizam", naveo je Čović.

Iako je, kaže Čović, aktiviranje MAP primarno vojno pitanje i samo jedan korak ka punom članstvu BiH u NATO, i dalje je veoma važna za BiH.

Ubeđen je, naveo je, da bi aktiviranje donela dobrobit civilnom društvu u BiH i obnovila poverenje građana u državne institucije.

"Dobijanjem MAP do kraja godine šaljemo jake poruke svima koji žele BiH uvući u radikalizam i nestabilnost, kao i onima koji žele u ovoj državi zadovoljiti svoje uske, posebne interese", naveo je Čović i dodao da bi Oružane snage BiH bile dodatno ojačane i homogenizirane aktiviranjem tog plana, kao i da bi samo saznanje o pripadanju jednoj od najjačih alijansi na svetu dodatno bi ojačalo sigurnosni okvir države.

Aktiviranje MAP-a bila bi, smatra Čović, i kruna napora BiH i pokazatelj da i dalje ta zemlja ima partnere u svetu na koje se može osloniti u svim situacijama.