Uoči izricanja presude Naseru Oriću

Naser Orić je uhapšen 10. juna 2015. godine na granici Francuske i Švajcarske po zahtevu Srbije koja je poternicu za njim raspisala 2014. godine.

Nekoliko dana nakon hapšenja Švajcarskoj je dostavljen formalni zahtev Srbije za izručenje. Međutim, zahtev za izručenje je podnelo i Tužilaštvo BiH navodeći da protiv njega sprovodi istragu već sedam godina.

Orić je izručen Bosni i Hercegovini.

Tužilaštvo BiH je protiv Nasera Orića i Sabahudina Muhića podiglo optužnicu 27. avgusta 2015. godine.

Prema optužnici, Orić, tadašnji komandant, i Muhić, pripadnik Armije BiH, 1992. godine su u mestima Zalazje, Lolići i Kunjerac, ubili tri zarobljenika srpske nacionalnosti (Milutina Miloševića, Mitra Savića i Slobodana Ilića).

Sud je potvrdio optužnicu 9. septembra 2015. godine. Predsedavajući sudskog veća u ovom predmetu je Šaban Maksumić.

Tužilac Miroslav Janjić je na statusnoj konferenciji izneo plan izvođenja dokaza.

Suđenje je počelo čitanjem optužnice i iznošenjem uvodnih reči 26. janura 2016. godine. Janjić je tada naveo da će krivicu optuženih dokazati ispitivanjem 31 svedoka i ulaganjem 63 materijalna dokaza.

Prema prvoj tački optužnice, Orić je 12. jula 1992. godine ubio zarobljenika u selu Zalazje tako što ga je udario nogom i ubo nožem u predelu vrata, što je za posledicu imalo smrt.

Tužilaštvo je između ostalog, kao dokaz uložilo fotodokumentaciju Ministarstva unutrašnjih poslova Tuzlanskog kantona od 16. februara 2011. godine o obradi posmrtnih ostataka ekshumiranih iz sela Zalazje, a među kojima su i posmrtni ostaci Slobodana Ilića.

Uloženi su i izvodi iz matične knjige umrlih Slobodana Ilića, Milutina Miloševića i Mitra Savića, kao i prikaz lica mesta koji je uradila Državna agencija za istrage i zaštitu (SIPA) 26. avgusta prošle godine, gde je bio prisutan i zaštićeni svedok O-1.

Sudsko veće je prihvatilo i nekoliko nespornih dokaza, koji se odnose na ratnu opasnost, proglašenje kao i ukidanje ratnog stanja.

Završnu reč Tužilaštvo je iznelo 26. avgusta 2017. kada je zatražilo da Orić i Muhić budu kažnjeni u skladu sa zakonom. U završnoj reči tužilac Janjić najviše se pozivao na iskaze zaštićenog svedoka O-1, koji je kazao da je bio svedok ubistva Slobodana Ilića.

Odbrane Orića i Muhića su u završnim rečima 12. septembra zatražile oslobađanje svojih branjenika.

Orićeva braniteljka Lejla Čović je istakla da je O-1 višestruko osuđivana osoba, za kojom je raspisana poternica zbog izbegavanja pojavljivanja na sudu.

Naser Orić je, inače, u Haškom tribunalu bio optužen za zločine počinjene na području Srebrenice i okolnih sela u od decembra 1992. do marta 1993. godine. Prvostepeno je osuđen na dve godine zatvora 2006. godine, ali je Apelaciono veće 2008. godine oslobodilo Orića nalazeći da prvostepeno veće nije imalo sve neophodne dokaze da Orić bude osuđen po komandnoj odgovornosti.

U svojoj odluci Apelaciono veće je zaključilo, kao i prvostepeno, da nema sumnje da su teški zločini počinjeni nad Srbima u Srebrenici u periodu od septembra 1992. do marta 1993. godine.

Od stradanja Srba u srednjem Podrinju prošlo je 25 godina, a simbol tog stradanja postao je napad na Zalazje, izveden na Petrovdan 1992. godine.

Ovde možete pogledati dokumentarni film RTS-a "Zločin bez kazne", o zločinu za koji je optužen Naser Orić.