Rumuniji fale majstori, dualno obrazovanje kao lek

Dualni sistem u Rumuniji je uveden 2012. godine po austrijskom i nemačkom modelu. Bukureštanska srednja stručna škola "Kostin Kiritesku" ima pedesetak učenika koji se školuju za administrativne radnike i komercijaliste.

"Hoću da radim odmah posle posla, to je razlog što sam ovde", rekao je jedan od učenika.

Poslednjih godina velika matura koja je posle gimnazije obavezna – postala je veoma zahtevan i težak ispit. Dešava se da ga čitava odeljenja ne polože, a samim tim ne mogu niti da nastave školovanje, niti da se bilo gde zaposle.

Međutim, i pored toga, trogodišnje škole u kojima takvog ispita nema – nisu njihov izbor. Trenutno je oko 2.000 učenika u dualnom sistemu obrazovanja.

"Veliki problem nam je da privučemo decu. I na roditeljima je odgovornost jer najčešće žele da im deca budu menadžeri. Nedostaju nam auto-mehaničari, mašinbravari, električari, komercijalisti", kaže Kristina George, koordinatorka za dualno obrazovanje.

Objašnjenje stavova mladih dobili smo od gimnazijalke Tijane Kornee koja je rođena u Rumuniji, a ima i srpske gene.

"Mnoge je sramota da obave taj posao, mislim da je to najveći problem nezaposlenosti u Rumuniji. Većina njih ide u druge države – u Nemačku, Francusku, pa tamo te iste poslove rade, ali su plate dva-tri puta veće. Mislim da im je ambicija veća plata", objasnila je Tijana.

U dualnom sistemu u Rumuniji učestvuju i domaće i strane kompanije. Austrija, koja ima viševekovnu tradiciju učenja kroz rad - otvorila je i ovde vrata svojih kompanija za praksu srednjoškolaca.

"Želimo da ih dobro obučimo za poslove prodavca. Učimo ih, pratimo, razvijamo njihove talente i kod nas ostaju. Plata je dobra – 500 evra neto", rekla je menadžerka Karmen Idriceanu.

I dok uče, za praksu dobijaju nadoknadu od 80 evra mesečno.

"Naučio sam mnogo o klasifikaciji robe, komunikaciji sa kupcima, sviđa mi se sve, želim da ostanem u ovoj firmi", rekao je jedan od učenika.

Nadležni nizom mera pokušavaju da spreče odliv mladih u inostranstvo.

"Poslednjih godina otvorili smo 200.000 radnih mesta, stimulišemo domaće kompanije koje zapošljavaju mlade. Iako se povećava broj učenika koji upisuju srednje stručne škole, čeka nas još uvek veliki posao", ističe ministar prosvete Liviu Marian Pop.

U poslednjih dvadesetak godina, više od dva miliona Rumuna emigriralo je u Zapadnu Evropu, najviše u Španiju, Italiju, Nemačku. U cilju promocije vrednosti rada u svojoj zemlji, kao i promene mentaliteta mladih Rumuna, nadležni su ovu, 2017. godinu, proglasili godinom dualnog obrazovanja.