Muslimani za 30 godina najveća verska zajednica u Beču?

Istraživanje je potvrdilo znatno povećanje broja muslimana u Austriji, a trenutno se oko 700.000 ljudi izjašnjava da je islamske veroispovesti.

Pod motom "Demografija i vera u Austriji" tim Ane Gujon, sa bečkog instituta za demografiju austrijske Akademije nauka, istražio je aktuelno stanje po pitanju veroispovesti stanovništva, kao i mogući razvoj.

Od poslednjeg popisa 2001. godine udeo muslimana u stanovništvu udvostručio se sa četiri na osam odsto.

I dalje je najveća verska zajednica rimokatolička, kojoj pripada dve trećine Austrijanaca, odnosno 5,16 miliona.

Međutim, u poslednjih 15 godina smanjen je broj rimokatolika, jer je u međuvremenu porastao broj agnostika, koji sada čine 17 odsto stanovništva.

Takođe, udvostručen je broj pravoslavnih vernika sa dva na pet odsto, što znači da je 400.000 ljudi te vere.

Udeo evangelista je poslednjih 15 godina ostao konstantan na pet odsto, dok je Jevreja u Austriji 15.000.

Istraživači smatraju da su četiri moguća scenarija u razvoju veroispovesti stanovnika Austrije, ali sva četiri računaju na smanjen porast broja muslimana, kao i agnostika, uz dalje smanjenje broja katolika.

Ukoliko se u budućnosti nastavi doseljavanje s evropskog kontitenta, u Austriji bi to moglo da znači dalji rast broja agnostika i to do četvrtine ukupnog stanovništva, a razlog za to su trenutne tendencije u većini evropskih zemalja.

Takav scenario rezultirao bi time da udeo katolika u Austriji 2046. bude 45 odsto, dok bi muslimana bilo oko 14 odsto.

Drugi scenario uzima u obzir aktuelni razvoj migracija, odnosno doseljavanja iz zemalja van evropskog kontinenta, odnosno sa Bliskog istoka.

Slično kao i kod prvog scenarija, i u ovom slučaju bi došlo do smanjenja broja katolika na 45 odsto, uz rast broja agnostika na 24 procenta, a muslimana na 17 odsto.

Ukoliko bi doseljavanje iz drugih zemalja u Austriju u budućnosti opalo ili ostalo na sadašnjem nivou, budući razvoj bi zavisio od nataliteta.

Prema tom scenariju udeo agnostika do 2046. porastao bi na 28 odsto, a broj katolika bi pao na ispod 50 odsto, dok bi udeo muslimana u stanovništvu iznosio 12 odsto.

Poslednji scenario polazi od pretpostavke snažne migracije sa Bliskog istoka i iz Afrike, na osnovu koje bi došlo do značajnoj rasta udela muslimana u stanovništvu Austrije na 21 odsto do 2046.

U Beču bi, prema toj pretpostavci, svaki treći stanovnik, odnosno 30 odsto, mogao biti musliman, i time bi muslimani za 30 godina postali najveća verska zajednica u glavnom gradu.