Crnogorski ministar odbrane: Učestvovali bismo u akciji NATO na Kosovu

Nedavna izjava potpredsednika Vlade Rusije Dmitrije Rogozina, da je ulazak Crne Gore u NATO uperen direktno protiv Srbije, a ne protiv Rusije, ustvari je bila "više poruka Srbiji, nego Crnoj Gori", kaže Bošković u intervjuu za Tanjug, neposredno uoči odlaska na sastanak NATO, prvi od kako je Crna Gora postala članica Alijanse.

Bošković kaže da ovakvu izjavu Rusije ne može da opravda, niti da shvati, i da je crnogorsko članstvo u NATO-u od najboljeg interesa za samu Rusiju, ako su Rusiji interes mir i stabilnost na Balkanu.

"A ako nisu, onda zaista ne vidim zašto bismo uopšte uzimali u razmatranje njihov interes", napominje Bošković i dodaje da se nada da će "oni u narednom periodu shvatiti da ovo što smo mi uradili apsolutno nije protiv interesa Rusije i da ćemo odnose, koji su sada na najgorem mogućem nivou, podići u narednom periodu".

Bošković takođe smatra da je interes Srbije da bude deo Severnoatlanskog saveza“, i da je "put ka Evropskoj uniji značajno olakšan prethodnim učlanjenjem u Severnoatlanski savez".

"Svedoci smo da u Srbiji ne postoje nedoumice oko toga da li su evropske integracije prioritet zemlje. Dakle, i od vlasti i od velikog dela opozicije vidimo da su opredeljeni ka evropskim integracijama, ali smo isto tako svedoci da evropske integracije teško mogu doći bez prethodnih evroatlanskih integracija. To svakako nećete čuti sa bilo koje adrese, a ja bih voleo da me demantuju i da to bude jedan model koji će negde za kasnije biti moguć", navodi Bošković.

"Lekcije iz prošlosti su nas naučile da neutralnost nije baš opcija", dodaje crnogorski ministar.

Smatra da je ulaskom Crne Gore u Severnoatlanski vojni savez, početkom ovog meseca, stavljena tačka na eventualne teritorijalne pretenzije u regionu na ovu državu.

"Ispunjavanjem ovog spoljnopolitičkog prioriteta smo ostvarili najvitalniji državni i teres Crne Gore, a to je da smo obezbedili mir i stabilnost za Crnu Goru, za njene građane. Time doprinosimo miru i stabilnosti regiona i na taj način obezbeđujemo nepromenljivost granica Crne Gore u, nadam se, jednom zaista dugom periodu", kaže Bošković.

Na pitanje da li je članstvo u NATO dovoljna garancija da u slučaju da dođe do realizacije nekih geoplitičkih interesa, poput projekta Velike Albanije, Bošković odgovara da upravo crnogorska integracija u NATO stavlja pečat na sve velikodržavne projekte na Balkanu, koji su uključivali Crnu Goru".

Bilo da je reč o velikoalbanskom projektu, velikosrpskom ili bilo kojem drugom projektu", kaže Bošković i dodaje da je "budućnost u evroatlanskim integracijama, ne samo kad je Crna Gora u pitanju, već i kompletan region Zapadnog Balkana".

Na pitanje da li bi u nekim delikatnim intervencijama NATO, recimo na Kosovu, Crna Gora preispitala svoje učešće i eventualno rekla "ne", Predrag Bošković nema dilemu da bi crnogrski vojnici učestvovali u bilo kojoj akciji Alijanse.

"U dogovoru sa našim saveznicima bismo svakako, u bilo kojoj varijanti, učestvovali u bilo kojoj akciji koju NATO definiše kao zajednički dogovor svih 29 članica. Bilo da je to Kosovo, bilo da je to neki drugi deo na zemaljskoj kugli, bez obzira na naše unutrašnje političke prilike", jasan je Bošković.

Dodaje da Crna Gora mora biti "kredibilan partner kako bi očekivali s druge strane, u slučaju napada na Crnu Goru, da i oni nas zaštite u tom slučaju".

Odgovarajući na pitanje da li se može očekivati da NATO na teritoriji Crne Gore oformi svoju bazu, Bošković tvrdi da "ne postoji ni takve intencije, ni želje".

"Čak i da sa naše strane postoji želja da tražimo da se oformi baza NATO-a, mislim da to za Alijansu trenutno nije prioritet", kaže i navodi da njegova zemlja broji 1.950 vojnika i da je to je ono što Crna Gora može da ponudi Severnoatlanskom savezu.
Ocenio je i da je sposobnost crnogorske vojske danas bolja nego što je bila pre desetak godina, te da je prethodnih osam godina zajedničkih vežbi sa NATO-om pokazalo evidentan napredak u jačanju vojske ove zemlje.

Na pitanje da li je ipak trebalo sprovesti referendumsko izjašnjavanje o ulasku Crne Gore u NATO i koliko najave opozicije da će, ukoliko dođe na vlast, poništiti odluku o članstvu u Alijansi, Bošković kaže da je odluka o ulasku u NATO bio legalna i legitimna.

Dodaje da bi značajna većina građana, i da su izašli na referendum, bila za članstvo u NATO.

"A zašto nismo to uradili, postoje praktični razlozi. Jedan je što su mnogo manji događaji izazivali turbulencije u crnogorskom društvu".
On kaže da su ruski obaveštajci pokušali prošle godine da izazovu krvoproliće i kako je rekao, da ubiju bivšeg premijera.

"To je trenutno u sudovima i ročište će početi sledećeg meseca. Biće sve otvoreno, transparentno, tako da će narod moći da se uveri u to šta se sve pripremalo prošle godine, tokom izborne kampanje, odnosno na sam dan izbora", napominje Bošković.

Istovremeno, ideje opozicije da će ukoliko dođu na vlast poništiti odluku o ulasku u NATO Bošković ne smatra ozbiljnim, jer, kako kaže, "opozicija je govorila, i kada se Crna Gora odlučila na nezavisnost, da će osporiti tu odluku".

Bošković tvrdi da Crna Gora neće imati problem sa ispunjavanjem finansijskih obaveza prema NATO-u.

"Godišnja članarina od 450.000 evra je jedino što Crna Gora mora da plati. To je 0,0027 odsto vojnog budžeta NATO-a", zaključuje ministar odbrane Crne Gore.