Ko je nova šefica hrvatske diplomatije?

Ipak, ako je verovati hrvatskom Večernjem listu, Pejčinović Burić je bila angažovana kao savetnica Vlade Srbije, u svojstvu stručnjaka za evropske integracije.

Mimo toga, njena službena biografija obeležena je nizom, mahom ekspertskih poslova i angažmana.

Na funkciju ministra dolazi sa mesta državnog sekretara.

Pejčinovićeva (1963) je rođena u Mostaru, diplomirala je 1985. na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu, a osam godina posle magistrirala je evropske nauke, nakon postdiplomskih studija na fakultetima u Brižu i Varšavi.

Od 1995. do 1997. bila je direktorka Evropskog doma Zagreb.

U hrvatsku diplomatju ulazi 2000. imenovanjem za pomoćnicu ministra u Ministarstvu evropskih integracija, koje su tada vodili prvo Ivan Jakovčić, pa Neven Mimica.

Godine 2005. postala je državna sekretarka u Ministarstvu spoljnih i evropskih poslova, koje je tada vodila Kolinda Grabar Kitarović, gde se zadržava do 2008.

Istovremeno je bila i članica pregovaračke grupe za pregovore sa EU u poglavljima 30 o spoljnim odnosima, 31 o spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici, 34 o institucijama i 35 – ostalo.

Na izborima 2008. kao članica HDZ-a izborila je mandat u Saboru i vodila je izaslanstva u Zajedničkom parlamentarnom odboru Hrvatska-EU, zatim saborsko izaslanstvo u Parlamentarnoj skupštini NATO-a, ali je i članica Odbora za evropske integracije, Spoljnopolitičkog odbora i Nacionalnog odbora za praćenje pregovora s EU.

Od 2013. bila je savetnica za evropske politike na projektima koje su finansirali EU, bilateralni donatori i UNDP u Hrvatskoj u državama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u EU.

Za državnu sekretarku u MVEP-u imenovana je novembra prošle godine.

Odnosi sa Srbijom 

Za Srbiju nije nevažno ko je na čelu Ministarstva spoljnih i evropskih poslova Hrvatske, s obzirom na to da je naša zemlja kandidat za članstvo u EU, u kojoj je Hrvatska najmlađa članica.

Hrvatska se EU priključila 1. jula 2013.

Vesna Pusić, koja je u to vreme bila i predsednica Hrvatske narodne stranke (HNS), sada članice vladajuće koalicije, kao ministarka spoljnih poslova bila je veoma naklonjena dobrim odnosima sa Srbijom.

Ona je znala da kaže da u odnosima Hrvatske i Srbije "ne teku uvek med i mleko", ali da i jedna i druga zemlja znaju da su komunikacija i pronalaženje zajedničkog rešenja u obostranom interesu.

"Dosta smo se svađali oko različitih stvari, oko nekih možda opravdano, nekih možda neopravdano i preterano. Ali, ja smatram naše odnose dobrima i mislim da u tom pravcu treba da idemo", rekla je svojevremeno Pusićeva.

Od januara do oktobra 2016. ministar spoljnih i evropskih poslova je bio HDZ-ovac Miro Kovač, koji nije propuštao priliku da u svojim izjavama iznese optužbe na račun Srbije i pretnje povodom njenog ulaska u Evropsku uniju.

Kovač je u Srbiji zapamćen kao ministar u vladi američkog biznismena Tihomira Orešovića koji je najpre ulazak Srbije u EU uslovljavao ukidanjem zakona o nadležnosti za procesuiranje ratnih zločina za područje cele bivše Jugoslavije, da bi potom značajno pooštrio retoriku, rekavši da Srbija "zbog svog ponašanja nikada neće postati članica EU".

Kovač je nesumnjivo, a o tome su pisali i strani mediji, za kratko vreme svog ministrovanja doprineo pogoršanju odnosa Hrvatske i Srbije do te mere da su ga, pojedini mediji nazvali "podstrekivačem".

Sa dolaskom Plenkovića na premijersku poziciju, šef hrvatske diplomatije postaje njegov kolega iz Evropskog parlamenta Davor Ivo Štir, koji se nije mnogo mešao u odnose Hrvatske i Srbije, a kada bi ponekad bio pitan – on bi diplomatski odgovorio da je "hrvatski cilj stabilizovati prilike na jugoistoku Evrope".

Gostujući jednom prilikom na HRT-u zajedno sa svojom nekadašnjom koleginicom Vesnom Pusić, oni su se složili da Hrvatska i Srbija treba da sarađuju i da rade na dijalogu.

Štir je tada posebno pohvalio susret Plenkovića sa tadašnjim srpskim premojerom Aleksandrom Vučićem na Međunarodnom ekonomskom forumu u Davosu, rekavši da je to upravo bila prilika za dijalog.