Ulazak u NATO ili referendum o imenu – šta je prvo na dnevnom redu u Makedoniji?

Rasplet višedecenijskog spora, ili nova unutrašnja tenzija. Šta donosi najava da je Makedonija spremna da razmotri promenu svog službenog naziva kako bi Grčka prestala da se protivi njenom članstvu u NATO-u? Šefovi diplomatija dve zemlje sastaće se danas, ali ova tema, izgleda, neće biti na dnevnom redu. U Skoplju se, međutim, ne ćuti, a o tome je za RTS govorio Petar Arsovski, analitičar iz Makedonije.

Gospodine Arsovski, kako se u Skoplju tumače najave da bi konačno mogao da se reši spor između Grčke i Makedonije oko imena, a zarad bržeg ulaska u NATO?

Različiti politički faktori različito doživljavaju ove vesti. Svakako ima povećanja energije oko tog spora i mogućnosti da Makedonija uđe u NATO, što je već odavno strateško opredeljenje Makedonije. Međutim, dosadašnja vladajuća stranka VMRO-DPMNE se fokusira u svom politikom narativu na rešenje problema sa imenom, dok se sadašnja vladajuća stranka fokusira na priključenje NATO-u – onda dosadašnja to tretira kao mogući problem a SDSM kao ceo benefit za Makedoniju.

Koje rešenje je realnije i bolje – da Makedonija eventualno uđe u NATO pod imenom BJRM ili pod novim imenom, pominje se Republika Severna Makedonija ili Gornja Makedonija?

To što je najbrže nije uvek najbolje. Mislim da je najbolje za Makedoniju da sada zauvek reši problem imena, međutim, imajući u vidu da su sve političke stranke u Makedoniji već rekle da će to rešenje ići na referendum, mislim da je to vremenski nemoguće. Mislim da je realnije rešenje da Makedonija uđe u NATO sa privremenom referencom, a da taj proces pregovora oko imena produži do eventualnog ulaska Makedonije u EU.

Pomenuli ste referendum. Kakvo je trenutno raspoloženje građana, da li bi to ponovo moglo da ih izvede na ulice? To je scenario koji smo imali prilike da gledamo u prethodnom periodu.

Svakako je pitanje rešenja imena jedno pitanje sa visokim emotivnim nabojem budući da je ipak glasačko telo sastavljeno i od Makedonaca i od Albanaca. Makedonci su, u principu, po tom pitanju podeljeni dok su Albanci skoro 99 odsto za brzo rešenje problema. To će zavisiti od stranaka jer će one morati da se izjasne pre referenduma. Nije isključeno da će taj emotivni naboj dovesti do tenzija, međutim, ukoliko politička stranke nađu konsenzus i deluju na birače mislim da je to moguće izbeći.