Makedonija, preko Grčke do Brisela?

Dok turiste u Grčkoj ovog leta očekuju veće cene, vlada u Atini mogla bi da očekuje povećane pritiske da se na pitanje koje koren vuče iz 19. veka stavi tačka.

"Ja se nadam da će nas naš južni sused razumeti i osloboditi veto kako bi Makedonija postala članica NATO-a, a pod privremenom referencom. O imenu ćemo pregovarati na putu ka Evropi", poručuje premijer Makedonije Zoran Zaev.

Atina ponavlja: pregovori, kompromis, pa onda članstvo. Pojedini mediji prenose navodno pribojavanje Ciprasove vlade da, ako prihvati da Makedonija u NATO uđe kao BJRM, u potonjim pregovorima neće moći da nađe kompromis.

"Da se ide na proces pregovora, što je veoma teško izvodljivo, da se u nekom brzom roku bar do sledeće godine na proleće na samitu NATO-a postigne rešenje, a druga, brža opcija da se primi pod privremenom referencom i da se proces pregovora nastavi. Sada je to isključivo u rukama Atine i zapadnih partnera, odnosno pritiska koji će izvršiti zapadni partneri na Atinu", naglašava Mitko Arnaudov iz Srpske ekonomije.

"Glavnu ulogu nema Grčka, ona je autsajder. Od 2008. godine politiku prema Makedoniji vodi Brisel. Blokada ne dolazi od Atine, Brisel i Vašington su na istoj liniji", kaže Risto Nikovski, analitičar iz Skoplja.

Svojevremeno je Međunarodna krizna grupa predložila da Makedonija prihvati ime Republika Severna Makedonija. Opcija je bila i Republika Gornja Makedonija.

"Nadam se da će Vlada i Zaev ispuniti obećanje za brz ulazak u NATO i EU, ali ne tako da se zadire u identitetska pitanja i da se ne prave dogovori na štetu Makedonije", navodi Vladimir Đorčev iz VMRO-DPMNE.

Ime Makedonija ne prihvata Grčka, za nju je simbol pretenzija prema njenoj istoimenoj oblasti. Zato je 1993. godine u Ujedinjene nacije ušla kao Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija.

Petnaest godina kasnije, grčki veto zaustavio je ulazak u Alijansu. Iako je deklarativno na snazi politika protiv uvođenja konflikata u EU, grčko-makedonski spor mogao bi da bude još jedan izuzetak.

"EU se mnogo puta pokazala kao neprincipijelna. Radi se o tome da je Makedonija veoma važna teritorija i put svile treba da prođe kroz nju i potencijalno 'Turski tok', koji je vezan za dogovor 'Gasproma' i Turske. I jedno i drugo se kosi sa interesima globalista koje, pre svega sada, predstavlja NATO", zaključuje Stevan Gajić iz Instituta za evropske studije.

Saglasnost za promenu imena države vlast će morati da potraži na referendumu. Prethodno, najavljuju, tražiće konsenzus svih partija.