Mostarska policija na nogama zbog Tompsona 

Skup će biti održan uprkos zahtevima da bude zabranjen, što je definitivno podelilo građane tog, inače, podeljenog grada. 

Mostar je, naime, nakon rata ostao etnički podeljen, stopa nezaposlenosti je znatno veća od bosanskohercegovačkih 42 odsto, a korupcija cveta. To je jedini grad u BiH u kojem izbori godinama nisu održani.

Mostarski univerzitetski profesor Mile Lasić u jednoj od svojih poslednjih kolumni piše: "Na sve su strane organizovane manifestacije u korist zaborava i u korist daljeg banalizovanja zla, a nema uopšte znakova borbe protiv sopstvenog zla i 'protiv zaborava', zbog čega i nema previše onih u BiH i u regionu koji bi se postideli za zlo počinjeno u njihovo ime, kako bi možda tim putem oplakali i sopstvene i sve žrtve, ma pod kojim znakom su i u kojem ratu pali."

Profesor Lasić ocenjuje da u BiH postoje najmanje tri istine i da niko nije spreman da popusti drugom i trećem u sopstvenim naracijama i politikama: 

"Najgore je to što niko i ne namerava da se pozabavi večitim Jaspersovim 'pitanjem krivice' za zločine svih ekstremnih ideologija i politika, te sopstvene (su)odgovornosti za njih. Dapače, u BiH i u zemljama-naslednicama bivše SFRJ živi se svojevrsni 'socijalni Alchajmer': ciljano se brišu nepodobna sećanja i sistematski neguju narativi žrtve, koji podrazumevaju iluziju o impliciranoj nevinosti i dobroti sopstvene vere i nacije, što je redukcionistička podvala velikog formata upravo kritičkoj kulturi sećanja, temeljnoj pretpostavci ozdravljenja bolesnih društava", zaključuje profesor Lasić u izjavi za Dojče vele.

Doktorant univerziteta u Gracu, građanski aktivista i bivši sveštenik Dalibor Dado Milas smatra da "bošnjački nacionalizam uporno potencira tezu da je u poslednjem ratu samo jedan narod branio BiH, dok su ostala dva (autohtona) naroda bili - agresori.

To konkretno u ovom slučaju stvara "kontra-reakciju na drugoj strani kod pojedinaca koji bi odmah potpisali raspad BiH, te koji tako populistički iskorišćavaju razočarenje, nemoć i frustracije koje se sve više nagomilavaju kod Hrvata u BiH". Milas smatra i da se recikliraju stari problemi umesto da se energija i dobre namere koriste za konstruktivne ciljeve.

"Koliko bi Hrvata u BiH uopšte podržalo hašku šestorku da ovde nije bačen mamac u idu koncerta čija je glavna zvezda upravo Marko Perković Tompson? Dolaze li ljudi u Mostar zbog haške šestorke ili zbog Tompsona i da li bi ovaj skup podrške uopšte uspeo da nema poznatih estradnih imena koja privlače mase", pita se Milas i zaključuje:

"Čitava ova priča samo je još jedan od pokazatelja kako od prošlosti ne uspevamo da vidimo ni sadašnjost, a kamoli budućnost. Moj je utisak da u našem društvu postoji veoma puno aktuelnih problema koje ne samo da ignorišemo, nego ih na određen način i podržavamo - ako ne delovanjem, a onda sigurno glasnim ćutanjem".

Glavni urednik mostarskog radija Gradska mreža Faruk Kajtaz, smatra da je sve to posledica "zamrznutog konfilkta" i činjenice da osnovna politička pitanja u Mostaru nisu rešena još od 1992. godine.

"Sve ovo u međuvremenu bila je manje ili više uspela improvizacija. U pitanju su potpuno različiti koncepti oko budućnosti Mostara i biće veoma teško da se sve to 'iskombinuje'. Mostar je zarobljenik krize na višim nivoima. Generalno, javna podrška liderima Herceg-Bosne kojima se još sudi i koji su već osuđeni u prvom stepenu veoma je loša ideja i može samo da izazove reakciju s druge strane. Na mnogo načina Mostar je 'ključ' za čitavu BiH", zaključuje Kajtaz.

Sociolog, univerzitetski profesor i akademik Slavo Kukić sličnog je mišljenja. "Na Palama se otvara studentski dom s imenom čoveka osuđenog za genocid u Srebrenici. Osnovna škola u jednom sarajevskom naselju dobija ime po zaljubljeniku u Hitlera, a obrazloženje je da se radi o jednom od najuglednijih bošnjačkih intelektualaca iz prve polovine 20. Veka. U tom kontekstu trebalo bi gledati i na ovo što se događa u Mostaru. Tompson je tu najmanje bitan. Šta su čekali 14 godina", pita profesor Kukić.

On podseća da će, konkretno u slučaju hrvatske šestorice, sud u Hagu imati poslednju reč i mišljenja je da je pozadina svega - manipulacija političke prirode.

"Zaista mislim da prava namera nije pomoć stvarnog organizatora šestorici Hrvata u Hagu. Oni su iskorišćeni za homogenizaciju sopstvenog biračkog tela u kojem je Tompson poslužio kao dobar mamac", zaključuje Kukić.

Organizatori koncerta ovih dana često spominju nastup Marka Perkovića Tompsona u Vupertalu koji je održan prošle nedelje pod budnim okom policije. 

List Vestdojče cajtung iz Vupertala tim povodom je pisao da "kritičari Tompsona i njegov bend optužuju za veličanje ustaškog pokreta i hrvatskog fašizma iz Drugog svetskog rata".

Zidojče cajtung je još 2013. pisao o "desničarskom pevaču, koji podgreva napetosti u regionu" i ukazao da je njegovom bendu u Švajcarskoj već godinama zabranjen nastup. 

Tompsonovi koncerti u zapadnoevropskim zemljama redovno su praćeni burnim reakcijama i pozivima na zabranu. 

Tako je u aprilu 2014. otkazan najavljeni koncert u Berlinu, a krajem prošlog meseca otkazan je i nastup u austrijskom gradu Kremsminsteru.

Prošloge mesec zabranjen je koncert Tompsona u Mariboru, zbog čega je reagovao čak i hrvatski državni vrh.

Dragan Čović: Za mene je Tompsonov koncert samo jedan muzički događaj

Zabranu skupa Perkovićevog koncerta tražio je gradonačelnik Mostara, stranka SDP BiH i više građanskih inicijativa, a zabrinutost su izrazili i članovi Saveta za implemntaciju mira u BiH. 

Za ministra sigurnosti BiH Dragana Mektića nastup Tompsona u Mostaru je, kako kaže, sam po sebi neprihvatljiv, zato što, kako je rekao, "taj Perković, na verbalni način promoviše retoriku nacionalizma".

"Može sada da peva o ljubavi koliko hoće. Sećam se njegove pesme 'Jasenovac i Gradiška stara'. To je morbidno fašistička pesma. Pogledajte kakva je ikonografija? Kome i čemu?", pita se Mektić.

Koncert podrške haškoj šestorki koja u Hagu čeka drugostepenu presudu se održava u organizaciji Udruženja Hrvatsko Srce Nade-Mostar, pod pokroviteljstvom "Odeljenja za branitelje Hrvatskog Narodnog Sabora" te Zadužbine za pružanje pravne pomoći hrvatskim veteranima HVO-a.

Haški tribunal, naime, osudio je 2013. šestoricu zvaničnika nekadašnje Herceg-Bosne na ukupno 111 godina zatvora, kao učesnike zajedničkog zločinačkog poduhvata u koji su bili uključeni i vođa Hrvata u BiH Mate Boban, ali i tadašnji hrvatski predsednik Franjo Tuđman, ministar odbrane Gojko Šušak i načelnik štaba Hrvatske vojske Janko Bobetko.

Sud je potvrdio postojanje etničkog čišćenja i udruženog zločinačkog poduhvata, a za etničko čišćenje i stvaranje velike Hrvatske u koju bi ušli i delovi BiH, nekadašnji premijer Herceg-Bosne Jadranko Prlić osuđen je na 25 godina zatvora, a bivši ministar odbrane Bruno Stojić na 20 godina.

Komandanti Glavnog štaba Hrvatskog veća odbrane (HVO) generali Slobodan Praljak i Milivoj Petković osuđeni su na po 20 godina zatvora, komandant vojne policije HVO-a Valentin Ćorić na 16 godina, dok je načelnik kancelarije za razmenu zarobljenika Berislav Pušić osuđen na 10 godina.

Izricanje drugostepene presude Žalbenog veća očekuje se u novembru 2017. godine.

Povodom Tompsonovog koncerta u Mostaru oglasio se i predsednik HNS i član Predsedništva BiH Dragan Čović koji kaže da je to za njega "samo jedan muzički događaj i ništa drugo".

"Ako će jedan muzički događaj biti udar na bilo što u BiH, onda smo zabrinuti za BiH. Ja ovo doživljavam kao jedan u nizu muzičkih događaja i ništa više od toga. Svi oni koji su pokušali dati drugi ton tome, nemam komentar na njih", kazao je Čović, prenela je regionalna N1.

O tome da li će koncertom biti ugroženi odnosi među koalicionim partnerima, Čović je rekao da razlog za parlamentarnu većinu danas može sve biti - utakmica, koncert, kako god ga ko doživljavao. 

"Time ćemo samo dalje širiti netrpeljivost. Parlamentarne većine nemamo, to smo videli na nivou Federacije BiH, na nivou države".

Na pitanje da li je ugrožena bezbednost u Mostaru, Čović je rekao:

"Slušao sam sve i svašta, ali mi smo u Mostaru sigurniji nego u bilo kojem drugom gradu BiH".

Ranije danas, britanska vlada je izdala upozorenje svojim građanima u BiH da budu oprezni 8. juna kada je najavljen koncert podrške haškim osuđenicima.