Hrvatski teolog: Bez otvaranja arhiva o Stepincu, sve je samo predstava

U osvrtu na tu sednicu, Drago Pilsel podseća na dogovor članova Komisije i gostiju da se ne komentirišu njihove rasprave, pa iz tih razloga ukazuje na ranije zaključke Radićeve, iznete na jednom naučnom skupu u Zagrebu 2015, da je "Alojzije Stepinac bio antikomunista, protivnik Jugoslavije, te bilo kog oblika zajedničkog života sa Srbima i pravoslavlja".

Zaključak Radićeve je i da je Stepinac "branio u prvom redu interese Rimokatoličke crkve i hrvatske nacije, ali i da je bio vrhovni crkveni velikodostojnik u državi u kojoj su se dogodila ubistva i progoni stotina hiljada ljudi i koji je propustio da to javno osudi i da se jasno i principijelno odredi kao protivnik ustaškog režima, onako kako će to kasnije učiniti u odnosu na komunistički režim".

Ključno se čini, smatra Pilsel u tekstu objavljenom na portalu Autograf, da je na raspravi u Požegi bilo pitanje da li je antikomunizmom i brigom za interese crkve i nacije tokom Drugog svetskog rata moguće umanjivati Stepinčevu odgovornost "za ćutanje o zločinima koji su se dogodili u NDH?"

Pa i ovo, dodao je autor: da li se uzdizanjem njegovog antikomunizma i položaja komunističke žrtve "pokušava prikriti, odnosno skrenuti pažnja sa stvarne priče iz Drugog svetskog rata?"

Dakle, pretpostavimo da se to dogodi, da jedna i druga strana "budu zadovoljne" raspravom, postiže li se cilj, pita Pilsel i odgovara negativno.

Objašnjava da je to zato jer bi cilj rada Komisije bio, kako je to zamislio papa Franja i kako je državni sekretar Pietro Parolin pojasnio članovima hrvatskog episkopata u pismu predsedniku Hrvatske biskupske konferencije (HBK) Želimiru Puljiću, da se postigne duhovno stanje koje bi omogućilo "zajedničko čitanje povijesti", "čišćenje memorije" i "pomirenje".

Kako bi se na ta pitanja moglo odgovoriti, sasvim sigurno ne samo nakon susreta u Požegi nego tokom celog rada Komisije, od izuzetne je važnosti da predstavnik Svete Stolice i moderator Komisije, francuski redovnik o. Bernard Ardura, ispuni zadatu reč i omogući srpskim istražiteljima uvid u sve zatražene dokumente i arhive Svete Stolice, navodi Pilsel.

A reč je, kaže, o fundamentalnim stvarima jer se tiču suštinskih primedbi koje su na račun Stepinca, najpre papi Benediktu XVI (koji je to pismo ignorisao), a zatim papi Franji izneli članovi Svetog sinoda SPC, nakon čega je papa Franjo stopirao Stepinčevu kanonizaciju i predložio osnivanje Komisije.

I tu, ističe Pilsel, leži problem.

"Jer, kako saznajem, izgleda da o. Ardura sprovodi tihi bojkot i onemogućava dobronamernim istražiteljima i pojedinim zvaničnicima vatikanskih arhiva da se dobiju vrlo važni dokumenti (neki su kazali da se nalaze 'između čekića i nakovlja', da su 'onemogućeni')", naveo je Pilsel.

Takvi su, prema njegovim rečima, dokumenti na primer pismohrana papina legata u NDH opata Ramira Marconea (koji je živeo na Kaptolu zajedno sa Stepincem), posebno njegovi izveštaji državnom sekretaru Svete Stolice.

"Na primer, srpska strana je dobila nekim kanalima dokument iz arhive kardinala Luiđija Maglionea u kojem se kaže da je iz NDH (deo Hrvatske) proterano preko stotinu pravoslavnih sveštenika te da je to donelo 'povoljan učinak', jer da se nakon toga pravoslavni vernici lakše i brže odlučuju za prelaz u Katoličku crkvu", naveo je Pilsel.

Podrazumeva se, dodaje Pilsel, da takvo nešto i sve što bi bilo nepovoljno po Stepinca i po Katoličku crkvu treba proveriti i u potpunosti razbistriti da se zna je li ustaška politika masovnog pokatoličenja imala ili nije imala podršku Svete Stolice, odnosno do koje je zaista mere imala odobravanje, trpljenje kao nužno zlo (dok traje ludilo rata) ili osudu od Stepinca.

"Elem, treba se zaviriti i u mnoge druge arhive, poput onog kardinala Eugene Tišeranta za kojeg postoji opravdana sumnja da je bio ključni vatikanski operativac, u dogovorima s argentinskim kardinalom Antoniom Kajanijem, u prebacivanju ustaša i nacista iz Evrope u Južnu Ameriku nakon rata..", naveo je Pilsel.

Poruka je zapravo, kaže Pilsel, da srpski istoričari do savršenstva mogu prikazati drugu stranu predmeta i pritom briljirati, ali bez dubokog uvida u vatikanske arhive sve će ostati manje-više kao dobra predstava, a članovi Komisije kojima je stalo do istine tapkaće u mraku.

Istina, ističe Pilsel, treba da dođe na videlo.

"Član hrvatskog dela Komisije dr. Jure Krišto priznaje da je Stepinac o Srbima i srpskom pravoslavlju izrekao (zapisao) 'vrlo opore reči' te da se nije sustezao državnom sekretaru kardinalu Maglioneu da napiše da 'Srbi neće prestati da optužuju niti da mrze Katoličku crkvu, bez obzira kakvo će držanje Crkve prema njima biti'", naveo je Pilsel.

Ne pomogne li to, nastavili se ili čak produbi bojkot, srpskim članovima Komisije neće ostati drugi izlaz nego se direktno obratiti papi, a to ne bi moglo proći bez međunarodnog skandala i novih rana i podela, zaključio je Pilsel.